ИКОНА

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Икона окружује све својим светим омофором, пружајући осећај сигурности и милости.

Ово је поуздана заштита од урока, несреће и сваке беде. Ова икона штити све чланове породице од сваког зла, болести и тегоба. Пред њом се читају све најважније молитве. Икона помаже у учењу, раду и љубави.

XIX век, Русиjа

Дрвени носач, сликарска подлога, позлата, јајчана темпера
Димензије иконе 37,1 х 26,6 см
Димензије иконе с реликвијаром 41,7 х 37,1 см
Реликвијар – ручни рад

 

ПОРЕКЛО:

Колекција Јевгенија Иљича Радченка.

Јевгеније Иљич Радченко рођен је 29. фебруара 1896. године у Јузовки (данас Доњецк). Живео је у Београду од 6. јула 1928. године до 28. децембра 1936. године и био је наредник и музичар у Краљевској гарди. Јевгеније Иљич Радченко је био добар пријатељ са уметником Албертом Николајевичем Бенуа, његовом ћерком Маријом Албертовном Черепнином и њеним мужем, композитором Николајем Николајевичем Черепниним.

Купљено од рођака Јевгенија Радченка.

 

ОЧУВАНОСТ:
Икона и реликвијар су у одличном, нетакнутом стању.

 

Основни мотив Покрова води порекло из житија Светог Андреја Јуродивог (+911), Скитa, који се Богу посветио после визије коју је доживео у Влахеринској цркви у Цариграду. Једне ноћи, 902. године, Свети Андреј присуствовао је са својим учеником Епифанијем ноћном богослужењу и, пред јутро, угледао је Богородицу у пратњи Светог Јована Претече и још неколико светитеља у белим хаљинама. Богородица се приближила амвону (уздигнути подијум у храмовима испред иконостаса) и дуго се молила, а онда је ушла у олтар, скинула свој мафорион и раширила га преко верника. Овај чин је означавао да је она људима потврдила своју заштиту и подсетила их на своју улогу посреднице између Бога и Човечанства.
Најстарији познати приказ Покрова налази се у Суздаљу на западним вратима цркве Христовог рођења. За време друге половине 14. века, створене су две верзије Покрова: средње руски тип (Москва, Суздаљ) и новгородски тип (Новгород, Псков). У каснијој иконографији, композиција Покрова је подељена на два дела. У горњем делу је приказ виђења Светог Андреја Јуродивог, а у доњем делу је насликано једно чудо ко је се у Влахеринској цркви, у 6. веку, догодило црквенослужитељу Роману.
Роман је рођен у 5. веку у Емесу у Сирији, а касније је постао црквенослужитељ у једној бејрутској цркви. Почетком владавине Анастасија I (491–518), он је отишао за Цариград, где је почео да ради у цркви Богородице Кировске. У току дана, Роман је служио у храму, а ноћи је проводио молећи се у Влахеринској цркви. Врло брзо, патријарх Јевтимије (491–496) приметио је његову велику побожност и поставио га за црквенослужитеља у Влахеринској цркви. За врло савесно и предано обављање дужности, Роман је примао исту плату као и појци.
Појци Влахеринске цркве били су увређени зато што је обичан црквењак примао исту награду као и они, те су решили да му се освете. Једном приликом, када је цар присуствовао богослужењу, љубоморни појци су натерали Романа да поје са њима, што је било немогуће, јер је Роман био неписмен и није знао напеве.
После богослужења, понижен и ојађен, он се молио пред иконом Богородице, а потом је отишао кући. Док је спавао, појавила се Богородица и дала му је да прогута један свитак. Сутрадан, Роман не само што је могао да чита и пише, него је владао и великим знањем. Када је стигао у цркву, попео се на амвон и запојао оду коју је управо компоновао. Сви су били зачуђени и очарани лепотом химне и његовог гласа, па чак и његови непријатељи. Тако је Роман постао ђакон и творац хиљаду славних кондакиона. Упокојио се 536. године.
Представљену икону насликао је руски иконописац у 19. веку на дрвету, техником темпере. Налази се у дрвеном, ручно резбареном реликвијару. У доњем делу композиције приказан је догађај са Светим Романом Слаткопојцем на амвону. Обучен је у ђаконску далматику и окружен Светим Андрејем Јуродивим, Светим Епифанијем, Светим Ананијем који је крстио Светог Павла (Дела 9, 10) и неколицином црквених отаца.
Празник Светог Романа Слаткопојца слављен је 1. октобра, а онда су Руси томе придодали Покров, начинивши тако нову иконографску композицију и нови Црквени празник. Празник Покрова је особеност словенских православаца.

 

 

Цена на упит.

Категорија: Ознака:
Share:

Последње прегледано