ЛАЖЕЧНИКОВ АЛЕКСАНДР ИВАНОВИЧ

МРТВА ПРИРОДА

ЛАЖЕЧНИКОВ АЛЕКСАНДР ИВАНОВИЧ (1870 – 1944)

МРТВА ПРИРОДА
Потпис у доњем углу десно: А.Лажечников
Платно, уље
60х50 цм

СЛИКА СЕ ИЗЛАГАЛА НА ИЗЛОЖБИ:

Велика Изложба Руске Уметности у Београду, март 1930 године.
У каталогу изложбе под бројем 325, страна 31. Назив слике «Nature morte», у преводу на српски језик: мртва природа.
Ово је једна од најзначајнијих изложби руске уметности у иностранству после Октобарске револуције 1917. године.

Ово је слика са симболичним значењем, показује нам најдубљу жељу за друштвом вољене особе. Уметник је, приказујући замишљену шољу са десне стране стола, пренео најдубљу жељу за друштвом вољене особе. Црвени цвет – симбол љубави, додатно симболично наглашен од стране уметника, приказујући стабљику цвета на тацни – повезаност, као да су једно. Љубичасто-плава боја ириса симболизује земаљски и небески заједнички живот у љубави. У вази су уједињени – муж и жена, они су једно!

 

ОЧУВАНОСТ:
Слика је у одличном стању и стављено је у предиван рам у стилу модерн, из прве трећине ХХ века.

Цена на упит.

Категорија: Ознака:
Share:

ЛАЖЕЧНИКОВ Александр Иванович
20. април/ 2. мај 1870. године (Москва) – 18. октобар 1944. године (Петровград, данашњи Зрењанин, Србија). Сликар.

Из племићке је породице. Рођак је писца Ивана Ивановича Лажечникова (унук његовог брата Николаја).
Завршио је московску Реалну школу К.К. Мазинга.

Од 1897. године до 1901. студирао је на Вишој уметничкој школи за сликарство, скулптуру и архитектуру при ЦАУ, као волонтер, у радионици А.А. Кисељева. 1901. године добија звање сликара за дело „На реци Хмара“ и „Тихо вече“. У исто време је похађао и педагошки курс на ЦАУ (1898–1899) и слушао предавања на Археолошком институту (1901).
Живео је у Петербургу. Сликао је углавном пејзаже, мртву природу, портрете, поглед на ентеријер.
1905. године је, заједно са драмским глумцем В.Р. Гордином, организовао у Петербургу часове развоја уметности, на којима су предавали сликарство, скулптуру, општу психологију и уметност изражајног говорења.

Од 1900. године до 1910. је, заједно са А.Б. Маковским, издавао разгледнице на којима су биле репродуковане слике руских уметника, углавном передвижника.

Портрет сликара Лажечникова, који је дело А.В. Маковског, чува се у Таганрогској галерији слика.

Излагао је на Пролећним изложбама у салонима ЦАУ, на изложбама Удружења передвижника (1900–1903), Санкт Петербуршког друштва уметника. Након посете Светској изложби, која је одржана у Паризу (1908. године), уметников сликарски стил био је под утицајем импресионизма. Био је члан Друштва уметника „Мјусаровски понедељци“; у салонима Друштва (Енглески кеј 6) је одржао изложбу (1915. године).

1920. године је емигрирао у Краљевство СХС (Југославија), живео је у граду Велики Бечкерек (1935. године град је преименован у Петровград). 1921. године насликао је слику „Братство Југославије“ за Српску задружну банку. Одржао је 5 самосталних изложби, на којима је приказивао пејзаже Јадрана, Македоније, Словеније, Баната, портрете, минијатуре. Прво излагање у Београду одржано је 1926. године, на изложби у Југословенском клубу новинара (120 слика са мотивима Баната и Јадранске обале). Учествовао је на групним изложбама руских сликара: продајна изложба у Сомбору (1921 године), у Београду – у згради Универзитета (1924. године), Удружења руских уметника у Краљевини  СХС (1928. године), Великој изложби руске уметности (1930. године), Удружења руске уметности (1933. године).
Уметникове слике се чувају у Научноистраживачком музеју Руске академије уметности у Санкт Петербургу, у музеју „Имање Лажечникових“ у Коломни, у Таганрогском музеју, галерији слика у Пензи и другим местима.

Последње прегледано