КОЛЕСНИКОВ СТЕПАН ФЈОДОРОВИЧ

ПРАЊЕ ВЕША

КОЛЕСНИКОВ СТЕПАН ФЈОДОРОВИЧ (1879–1955)

ПРАЊЕ ВЕША

Темпера, картон
7.9 x 11.6 цм
Потпис у доњем десном углу: S. K

 

ЕКСПЕРТИЗА:
Мишљење историчара уметности, пензионисаног музејског саветника Николе Кусовца, од 7. марта 2017. године.

 

ОЧУВАНОСТ:

Дело је у одличном стању.

 

Цена на упит.

 

Категорија: Ознака:
Share:

КОЛЕСНИКОВ Степан Фјодорович

11./23. јул 1879. године (село Адријанопољ, словенско-српског округа у Јекатеринславској губернији, садашња Луганска област) – 27. мај 1955. године (Београд). Сликар.
Из сеоске породице, отац (самоуки уметник) – Рус, мајка – Српкиња, брат сликара Ивана Колесникова (1887–1929). Одрастао на имању у близини Одесе. Прве часове сликања имао је код уметника иконописаца. Од 1897. године до 1903. године је студирао на Одеској уметничкој школи код К.К. Костанди и Г.А. Ладиженског. У школи се спријатељио са И.И. Бродским, М. Мартишенком (Греков) и Д.Д. Бурлиуком. 1899. године се оженио са И.Ф. Попандопуло – ћерком грчког велепоседника; 1901. године је добио ћерку Љубу.

1903.године је кренуо на Царску академију уметности, студирао је код И.Ј. Репина, А.А. Киселова, В.Ј. Маковског, А.И. Куинџија. Током студија, примао је стипендију словенско-српске управе. 1909. године добио је и звање првокласног сликара и инострану пензију за такмичарску слику „На старом имању“. У периоду од 1909. до 1911. године је као пензионер Царске академије уметности радио у Немачкој, Француској и Белгији, посетио Капри, где се и упознао са М. Горким. Био је учесник међународних изложби у Минхену (1909. године; велика златна медаља за слику „Пролеће“), у Лондону (1910. године), Риму (1911. године), Венецији (1910. и 1914.). 1914. године добија звање академика.
Сликао је пејзаже јужноруских степа са фигурама људи и коња, приказивао снег који се топи, поплаве, пролећно буђење, поља преоране црнице. Радио је у Бесарабији, у Подолским Карпатима, путовао по Бугарској и Србији. 1913. године је путовао на камилама по Туркестану и Кини. Слике које је насликао инспирисан Истоком, биле су изложене у Санкт Петербургу и Москви (1913., 1914.) и репродуковане у часописима „Нива“ и „Огањок“. До 1918. године учествовао је на Пролећним изложбама у салонима Царске академије уметности, изложбама Удружења передвижника (1916., 1917.), Удружења јужноруских уметника (1918.), изложбама заједница сликара (од 1910.), Друштва по имену А. И. Куинџија (од 1917.), у „Салону“ передвижника В. А. Издебског (1909.-1910.). Одржао је личне изложбе у Санкт Петербургу (изложбени салони Царског друштва за подстицање уметности, 1912.), Ростову на Дону (1913. године), Москви (1919.). Више пута је примао награде Царског друштва за подстицање уметности и такмичења А.И. Куинџија. Током Првог светског рата сликао је војне теме, које су биле изложене на добротворној изложби „Уметник војнику“ (1916.) и репродуковане у часопису „Хроника рата“.

1919.године, дуж грузијског војног пута из Кисловодска, преко Турске, емигрирао је прво у Грчку, а након тога у Краљевину СХС. Живео је у Београду (од 1920.), у малој кући, недалеко од центра града (ул. Кнеза Павла, 81). Радио је као учитељ цртања у Руско-српској гимназији (1920-1924) и као сценограф у Народном позоришту (1921–1926). Осликао је плафон у главној сали Народног позоришта „Богиња Талија на квадриги“ (1922., 80 квадратних метара), осликао је ентеријер хотела Палас (1923. године, 17 паноа), Јадранско-придунајске банке (1925. године, 8 панела), ентеријер градске болнице (1927. године). Сликао је пејзаже (руске традиционалне мотиве са црквама, српске пејзаже, скице балканске природе), мртву природу и портрете. Аутор је слике „Тајна вечера“ (почетак 1920-их година) за цркву у Летнавацу (архитекте В.М. Андросов). Тридесетих година примењивао је посебну технику сликања, користећи ефекат тонираног папира, суптилно приказујући све гушћи сумрак и месечину, мешао је гваш и темперу са пастелом.

Одржао је самосталне изложбе у Београду (јануар 1922. године, новембар 1925.), Прагу (1926.) и Паризу (галерија Г. Петит, 1927.).

Учесник Велике изложбе руске уметности (1930.) и групних руских изложби (август 1942. и децембар 1943.) у Београду, ретроспективне изложбе руског сликарства у Прагу (1935.).
Последњих дванаест година је тешко боловао (Паркинсонова болест). Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, недалеко од Иберијске капеле. Представљен је у приватним колекцијама, ДРМ, ДТГ, локалним музејима у Русији и Украјини.

Последње прегледано