Вечерње новости

Вечерње новости

27.10.2026

Руски дом у белгијској престоници угостиће од наредног петка уметничку изложбу “Висови руског сликарства XIX–XX века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића ”

Визуелно путовање дуго 150 година

Миљана Краљ

Поставком, која је имала велики успех и у Паризу, обухваћено чак 12 праваца руске уметности 19. и 20. века.

 

У последњих 13 година пред белгијском публиком није одржана ниједна изложба класика руског сликарства, а та дуга пауза биће прекинута наредног петка. Тада ће у Руском дому у Бриселу бити отворена изложба „Висови руског сликарства XIX–XX века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића“.

Избор од 18 вредних дела, из изузетно богате збирке овог српског љубитеља и познаваоца уметности, до 14. децембра биће и једино место на свету на којем се тренутно могу видети оригинали руских мајстора. Наиме, током 37 година Пешић је оформио јединствену колекцију од 330 слика и дела примењене уметности руских и страних аутора, као икона и антикварних предмета од слоноваче, која је највећа те врсте ван Русије.

Ова поставка, организована у сарадњи са Министарством спољних послова Руске Федерације, већ је пролетос постигла велики успех у Паризу, где је одржана у Руском духовно-културном православном центру. Била је то прва изложба руске уметности у француској престоници после четири године, на чијем свечаном отварању се окупила културна јавност Париза, као и галеристи, дипломате, представници Унеска, а посећивали су је француски љубитељи уметности и русофили, као и руска емиграција, међу којима је била и праунука великог композитора Сергеја Рахмањинова.

Свечаном отварању бриселске изложбе, на коме ће говорити руски амбасадор у Белгији Денис В. Гончар и Владимир Пешић, претходиће концерт поводом обележавања значајног празника — Дана народног јединства Русије.

— Дан народног јединства посвећен је уједињењу руског народа пред спољним претњама — објашњава Пешић. — Суочен са спољним притисцима, руски народ се ујединио, а Русија је на крају постала само снажнија. Осим тога, ослобођење Москве 1612. године, под вођством Мињина и Пожарског, означило је почетак ослобађања Русије и крај Смутног времена, након чега је на престо ступила династија Романов.

А трајне везе између Русије и Белгије, како подсећа саговорник „Новости“ успостављене су још од времена Петра Првог:

— Брисел и Антверпен су историјски представљали значајне центре руске емиграције. Руско-белгијске односе нису одликовале само развијене економске и политичке везе већ и сарадња у области науке и културе. Руски аристократи и колекционари долазили су у Белгију привучени фламанском сликарском школом, у нади да ће набавити дела старих мајстора. Истовремено, Белгија је била једна од првих земаља Западне Европе која је показала велико интересовање за руску културу.

У Белгији се, додаје Пешић, изводила музика руских композитора, међу којима су били Бородин, Римски-Корсаков и Рубинштајн:

— Познати руски сликари попут Репина, Серова, Маковског и других такође су овде излагали своја дела и наилазили на велики успех. Тако је културна размена између две земље традиционално била двосмерна и заснована на узајамном интересовању и поштовању. Утолико је жалоснија ситуација која се развила последњих година, када је културна размена између Русије и Белгије у потпуности обустављена.

Зато ће изложба „Висови руског сликарства XIX–XX века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића“ у Руском дому у Бриселу, на чијем челу је Вера Буњина, потомак добитника Нобелове награде за књижевност Ивана Буњина, бити прилика за визуелно путовање кроз 150 година историје руске уметности. Обухватиће чак 12 праваца руске уметности 19. и 20. века — реализам, импресионизам, постимпресионизам, руски модерн, неоруски стил, кубизам, кубофутуризам, супрематизам, конструктивизам, социјалистички реализам, нонконформизам и експресионизам.

— Историју и карактер руског народа одражавају реалистичне слике В. Е. Маковског — „Малорус“, с почетка осамдесетих година 19. века, као и акварел „Портрет руског сељака“ Н. П. Загорског из 1885, које су прожете пажњом према човеку и његовом достојанству — објашњава наш колекционар.

— Једно од централних места на изложби заузима дело од светског значаја — „Борба идеологија“ В. Е. Татлина, утемељивача конструктивизма. Слика припада периоду руске авангарде и показује синтезу кубофутуризма и конструктивистичких стремљења уметника.

На поставци је и рад Татлиновог ученика Ј. М. Гуминера „Револуција у целом свету“, као и „Супрематистичка композиција“ С. Ј. Сењкина, једног од најталентованијих ученика Казимира Маљевича. Ту ће бити и „Мртва природа са погледом на Исакијевски сабор“ В. В. Пакулина (посвећена чувеном руском песнику Сергеју Јесењину), „Портрет девојчице“ М. Н. Јаковљева, „Аутопортрет С. В. Маљутина“, творца чувене руске матрјошке.

Руски импресионизам присутан је у лирским пејзажима Н. П. Богданова-Бељског — „Процветала башта“ и „Летње цвеће у парку“, а морски пејзаж представљен је акварелом „Црноморски пејзаж“ П. П. Кончаловског, „Кримским пејзажом“ М. С. Ткаченка и „Јадранским пејзажом“ Н. П. Глушченка… Поред осталих дела, ту је и „Свети Георгије и аждаја“ А. Т. Зверева, којег је Пабло Пикасо називао „најбољим руским цртачем“.

После Брисела, поставка ће у јануару бити представљена у Луксембургу, где ће бити прва до сада одржана изложба руске уметности.

Дашак свежег ваздуха

Према речима амбасадора Руске Федерације у Краљевини Белгији Дениса В. Гончара, изложба са ремек-делима класике руске уметности има и едукативни карактер:

— У условима у којима се, на иницијативу званичног Брисела, постепено обуставља билатерална културна и хуманитарна сарадња, ова изложба за њих представља, дословно, дашак свежег ваздуха, пружајући им прилику да се упознају са висовима руског сликарства. Такав поклон локалној публици приредио је познати српски колекционар и познавалац руске уметности Владимир Пешић, који већ неколико деценија своју изванредну колекцију формира са изузетном пажњом и посвећеношћу. Поред несумњиве уметничке вредности, његов пројекат представља и значајан допринос развоју међународних културних и хуманитарних веза.

Кнегињине „Сијајуће куполе“

Као и у Паризу, и у Бриселу симбол изложбе је дело „Сијајуће куполе“ (1920) кнегиње Олге Романове, ћерке руског цара Александра III и сестре последњег императора Николаја II.

— Велика кнегиња прославила се не само као једна од најпознатијих руских сликарки и суптилни лирски пејзажиста, већ и као болничарка, добротворка и заштитница сиромашних, чији је животни мото био: „Бити, а не изгледати“ — додаје Пешић, подсећајући да је у младости сликарство учила од најбољих — К. В. Лемоха, В. Е. Маковског, С. Ј. Жуковског, а да се после Октобарске револуције, преко Крима и Београда, са своје две девојчице упутила у Данску, код мајке, удовице царице Марије Фјодоровне, по рођењу данске принцезе, одакле је после Другог светског рата емигрирала у Канаду.