Вечерње новости
Вечерње новости
Миљана Краљ
19. мај 2026.
“Сијајуће куполе“ велике кнегиње Олге под Ајфеловим торњем
У Француској престоници од сутра изложба “Висови руског сликарства XIX-XX века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића”
ИЗБОР из најзначајније колекције руске уметности ван граница Русије, са више од 330 слика и дела примењене уметности, икона и јединствених антикварних предмета од слоноваче, коју је тридесет и седам година предано прикупљао Владимир Пешић, од сутра ће се наћи пред публиком француске престонице. Наиме, изложбом “Висови руског сликарства XIX-XX века. Ремек-дела из Збирке Владимира Пешића”, Руски духовно-културни православни центар у Паризу, прославиће десетогодишњицу постојања.
Изложба је, према Пешићевим речима, осмишљена као визуелно путовање кроз 150 година историје руске уметности, тако да ће 18 брижљиво одабраних дела обухватити 12 праваца руске уметности, од реализама, импресионизама, постимпресионизама, руске модерне, преко неоруског стила, кубизма, кубофутуризма, супрематизма, конструктивизма, до социјалистичког реализма, нонконформизма и експресионизма.
Сва дела имају високу уметничку вредност – то су ремек-дела и дела истакнутих уметника – истиче Пешић, наглашавајући како ће сви ти радови први пут бити у јавности.
Како је одлуком Министарства културе Руске Федерације из 2022.привремено обустављен извоз музејских предмета, “Збирка Владимира Пешића” у Француској, јединствена је прилика да се руско уметничко наслеђе покаже свету. Иначе, последња велика изложба руске уметности у Паризу одржана је пре четири године – “Ремек-дела нове уметности. Збирка браће Морозов” у Фонду Louis Vuiton отворена пре пет година.
Француска је одувек била земља у којој се руска уметност посебно ценила, тврди Пешић, према чијим речима се тамошња култура деценијама развијала у међусобном дијалогу, допуњавању и обогаћивању са руском. Симбол ове поставке дело је велике кнегиње Олге Романове, ћерке руског цара Александра Трећег и сестре последњег руског императора Николаја Другог – “Сијајуће куполе”, из 1920, које се нашло и на насловној страници каталога.
– Животни мото уметнице био је: “Бити, а не изгледати” – објашњава колекционар. – Вођени тим речима, и ми данас не покушавамо да “изгледамо”, већ предузимамо истински корак ка руско-француском међусобном разумевању и културном обогаћивању. “Сијајуће куполе” са слике велике кнегиње Олге кореспондирају са златним куполама Храма Свете Тројице духовно- културног православног центра. Када сам се пре две године први пут приближавао РДКПЦ-у и видео те куполе са Ајфеловом кулом у позадини, осетио сам нешто сродно, неку топлину. Одмах сам се сетио слике велике кнегиње и нисам имао никакву сумњу да моја прва изложба у Француској треба да се одржи управо овде. Поред тога што је била суптилни лирски пејзажиста, велика кнегиња Олга је као болничарка, добротворка и заштитница сиромашних… Током Првог светског рата, сопственим средствима основала је Прву Јевгенијевску болницу, а чак и на фронту наставила је да слика. После Октобарске револуције 1917. године и стрељања породице њеног брата, живела је на Криму и Кубану, да би 1920. напустила Русију и преко Београда отпутовала у Данску, код мајке.
– У емиграцији је дом Олге Александровне постао место окупљања свих који су делили горку судбину изгнанства – износи Пешић. – Наставила је добротворну делатност: продавала је своје слике на аукцијама и прикупљена средства користила за помоћ руским емигрантима који су се нашли у тешким околностима. Власти СССР-а су после Другог светског рата тражиле њено изручење, па је 1948. породица емигрирала у Канаду. Сликарство никада није напуштала. Најранија дела на поставци настала су у традицији руског реализма – “Малорус” Владимира Маковског (са почетка 1880), и акварел “Портрет руског сељака” Н. П. Загорског,(1885), који је студија за његову најпознатију слику “Неродна година (Сиромаси)”. Руска модерна, представљена је са два портрета, “Портрет девојчице” (1929) М.Н. Јаковљева и “Аутопортрет” (1921) С. В. Маљутина, творца чувене руске матрјошке.
– Облик те кубишке осмислио је управо он сам у уметничком центру Талашкино – имању М. К. Тенишеве, које су посећивали сви знаменити уметници тог времена – пише у тексту који прати поставку.
– Године 1899, заједно са дрворезбарем из Сергијевог Посада В. П. Звјоздочкином, С. В. Маљутин створио је прву руску матрјошку, данас познату широм света.
Руски импресионизам заступају лирски пејзажи Н. П. Богданова-Белског – “Процветала башта ” и “Летње цвеће у парку”, а неоруски стил скица за сценографију опере “Садко” (1934), чији је аутор Ф. Ф. Федоровски, један од кључних уметника Бољшо театра. Акварел “Црноморски пејзаж” (1929) дело је једног од најзначајнијих мајстора руске и совјетске уметности прве половине 20.века – Петра Петровича Кончаловског, а морски пејзаж надопуњују “Кримски пејзаж” (1897) Михаила Сергејевича Ткаченка (живео у Паризу и сваке године долазио на Крим), “Јадрански пејзаж” (1966) Николаја Петровича Глушченка – совјетског сликара и обавештајца.
Социјалистички реализам заступљен је делом Б. Н. Јермолајева “Урбани ритмови социјализма” (1937), а познији совјетски период “Регатом једрилица на мору” (1960) Г. Е.Донцова. Најкасније према времену настанка јесте дело “Свети Георгије и аждаја” (1982) Анатолија Тимофејевича Зверева.
Посвета Сергеју Јесењину
СЛИКА “Мртва природа с погледом на Исакијевски сабор” посвећена је познатом руском песнику Сергеју Јесењину, истиче организатор изложбе. На слици је приказан део собе хотела “Англетер”, у којој је Јесењин провео последње дане свог живота. Сматра се да је управо ту, 27. децембра 1925. године, написао своју последњу песму “До виђења, друже, до виђења”:
До виђења, друже, до виђења.
У мом срцу, мили, ти си сад.
Предодређен растанак нам носи
Нови сусрет у даљини, млад.
До виђења, друже, без стиска и речи,
Не тугуј и не мршти обрве те.
У овом животу мрети није ново,
А ни живети није ново, зар не?
Дело Татлина светског значаја
ЈЕДНО од централних места на изложби заузима дело светског значаја – “Борба идеологија” В. Е. Татлина, утемељивача конструктивизма – открива Пешић. – Слика припада периоду 1910-1920, када се у руској авангарди развио кубофутуризам, правац који је спојио принципе француског кубизма и италијанског футуризма. Руски кубофутуризам представљао је модернизацију руске уметности, повезујући прошлост и будућност. Главни задатак овог правца био је спајање динамике и статике. Управо из кубофутуристичких истраживања настале су касније концепције Маљевича и Татлина. Слика “Борба идеологија” приказује синтезу кубофутуризма и почетака конструктивистичких траганја уметника.
