ВИСОТСКИ КОНСТАНТИН СЕМЈОНОВИЧ

ПАСТИРИЦА

ВИСОТСКИ КОНСТАНТИН СЕМЈОНОВИЧ (1864 – 1938)

Један од најпознатијих руских уметника анималистичког жанра, пејзажиста. У суштини, сликао је у стилу академског реализма са елементима импресионизма, остаје веран заветима добре старе школе, и  док одступа од сваких иновација, осваја својом искреношћу. Његова палета боја је свежа, сунчана; цртеж – јасан, истинит.

 

ПАСТИРИЦА
Потпис у доњем десном углу
Уље на платну
58,7 х 90,5 цм

 

СЛИКА ЈЕ ИЗЛАГАНА НА ИЗЛОЖБИ:
Постхумна изложба слика уметника Константина Висоцког, Рига, 23. октобар – 6. новембар 1938. година, у каталогу под бројем 33.

 

ЛИТЕРАТУРА:
Mākslinieka Konstantīna Visotska pēcnāves gleznu izstādes katalogs, Rīgā, Elizabetes ielā 55, no 1938.gada 23.oktobra – 6.novembrim.

 

ЕКСПЕРТИЗА:
Нина Ивановна Лапидус, ликовни критичар, специјалиста руске уметности,  кустос руског класичног сликарства у Летонском националном музеју уметности (Рига) од 1969. до 1995. године, члан Савеза уметника Летоније. Аутор биографије „Константин Висоцки“, енциклопедија „Уметност и архитектура у биографијама“, том 4, издавачка кућа Пресес намс“, 2003. Рига, 75 стр.
Аутор чланка „Константин Семенович Висоцки”, књиге „Покровско гробље. Слава и заборав“, издавачка кућа „Мулти центри“ Рига, 2004.
Аутор чланка „Далеко од родних обала”, часопис „Берега“, информативно-аналитички зборник о русима у иностранству . Санкт Петербург, 2009. 27 – 30 стр.

 

ОЧУВАНОСТ:

Слика је у одличном стању.

 

Цена на упит.

Категорија: Ознака:
Share:

Висоцки Константин Семјонович
1864 — 1938

Сликар, графичар, илустратор. Један од најистакнутијих руских уметника анималистичког жанра, пејзажиста.
Константин Висоцки потиче из познате музичке породице. Његов деда М.Т. Висоцки био је композитор, виртуоз гитариста и аутор народних песама. Константин је студирао у Московској школи за сликарство, вајарство, архитектуру (1885-1891) код В. Ј. Маковског и Е. С. Сорокина, и стекао звање уметника без класе (слободног уметника). Током студија је добио две мале сребрне медаље. Као активни учесник на изложбама удружења Передвижника, крајем ХIХ и почетком ХХ века, одмах су му одали признање за његове слике са историјском и анималистичком тематиком.  На конкурсу Московског друштва љубитеља уметности  К.С. Висоцки је добио награду за слику историјског жанра „После гозбе“. Стварао је жанровске и историјске слике, пејзаже. Али сликару је био посебно близак животињски свет, волео је да приказује сцене из живота шумских животиња и птица. Неке од познатих слика овог уметника су: “На реци”, “Лоше време”, “Господар планина”, “Некадашња забава” и многе друге које су илустроване у недељницима – “Нива”, “Отаџбина”, “Север”. Поред сликања уљем, бавио се техникама акварела и цртања („Карелска колиба“, „Сакупљање кромпира“, „Лос“, „Ловац са псом“ итд).

Критичари су високо оцењивали умеће Висоцког. Његове слике су биле представљене у Градској галерији Цветкова, збирци Рјабушинског, као и у неким приватним колекцијама.

Илустровао је ловачке и друге часописе, дела познатих руских песника и писаца („Капетанова кћи“ А. Пушкина, приче Мамина Сибирјака). Од 1892. године је учествовао на изложбама Московског друштва љубитеља уметности (1897, 1898, 1904); изложбама удружења Передвижника (1908-1916); на Изложби акварела, пастела и цртежа Московског друштва љубитеља уметности (Москва 1899); у галерији Лемерсје (Москва,1913) и др.

После револуције, од 1920. године је живео у Риги, посвећујући свој рад анималистичком жанру. Приказивао је природу, шумске звери и животиње, птице, чији је живот добро познавао као некадашњи ловац и истраживач. Познат је по својим сликама “Зимовке – цвеће зиме”, “Први прах”, “Јазавац и енглески гоничи”, “Река Режица”, “Завичај”, “Беломорске гавке”, “Борба медведа”, “Преко језера”, „Галебови“ и мн. др. Сликао је природу у свим годишњим добима. Многа платна настала су на имању Жоготи у округу Резекне. 1925. године у Риги је одржана изложба слика Висоцког на којој су представљена његова 103 дела.  Пејзажи у којима живе птице, животиње, портрети становника Риге… Слике су се допале посетиоцима изложбе и активно су их куповали. И управо то је подстрек за његово даље стваралаштво.

Његове самосталне изложбе одржане су у Риги (1925, 1938) и Каунасу (1933). Поводом 45. годишњице његовог стваралаштва одржана је изложба у Талину (1935). Био је активан учесник на изложбама руских уметника емигранта у: Копенхагену (1927, 1929), Прагу (1928), Берлину (1930), Лос Анђелесу (1932), Хелсинкију, Лондону. Своју слику “Лов” поклонио је Руском културно-историјском музеју који се налази у близини Прага.

Током летонског периода стваралаштва (1920-1938), његове слике су илустроване у недељницима на руском и летонском језику: у новинама „Данас“, „Вечерас“, као и у часопису „Перезвони“. Висоцки је био и аутор чланака о природи, шумским животињама, о изложби у Летонској академији уметности итд.

Водио је свој уметнички атеље, учећи младе сликарској вештини на много начина. Дружио се са уметницима, емигрантима Н.П. Богданов-Бељским и С.А. Виноградовим, А. Каигородовим из Талина.

Константин Семјонович Висоцки је преминуо након тешке болести 6. јануара 1938. године и сахрањен је на Ришком православном Покровском гробљу. Уметникове слике се налазе у Националном музеју уметности Летоније; у руским музејима, у колекцији Руског културно-историјског музеја у Прагу, у приватним колекцијама.

Последње прегледано