ГРАДСКИ ПОРТАЛ. МОСКВА
ГРАДСКИ ПОРТАЛ. МОСКВА
Вести.
30.04.2023.
“Пажња – уметност” (16+)
Аутор текста је ликовни критичар, културолог, кустос уметничких пројеката од 1992. ГАЛИНА МАЖЕИКИНА Постављајући питања у интервјуу са галеристима и кустосима који учествују у пројекту АРТМОСКВА 2023 у Гостином Двору, тежила сам циљу разумевања како је данас тешка ситуација у свету утиче на тржиште уметнинама у Русији шта је релевантно, шта је мотивација, одакле долази, шта … Наставите са читањем „Чувајте се уметности” (16+)”
…
Прича о једној слици коју је на пројекту АРТМОСКВА 2023 излагао познати српски колекционар Владимир Пешић.
АННИ И ГУСТИ (ЗЛАТНО ДЕТИЊСТВО). (Портрет приказује ћерке уметнице Мариjе Розентал Хачек (рођена у Лвову (Лемберг) 1871 – Београд. Бањица, 1942), аустријска уметница, портретиста.
Њени наставници су Хубер и Франц Румплер на Царској академији лепих уметности, Беч, Франц Ленбах, Карл фон Мар, Минхен. Слика је насликана 1903-1904. техника: платно, уље, димензије 88х117. Није било могуће проћи поред штанда Владимира Пешића и ове слике, а да се не погледа у лица ових девојчица. Овај рад не само да одражава вештину уметнице, већ и невероватну енергију ове слике и жељу да се научи историја ове породице. Како се испоставило, прича је веома тужна. Њихова мајка, уметница Марија Розентал Хачек, стрељана је у нацистичком логору Баница (КЗ Бањица) код Београда 1942. године. Логор је био озлоглашен по свом садизму према затвореницима. Слика „Златно детињство” репродукована је на разгледницама у Аустрији и царској Русији 1906-1910, као и у немачком часопису Беседка. Судбина уметникових ћерки се испоставила срећниjа, 1938 – 1939. имале су око четрдесет година, могле су да емигрирају пре окупације Аустрије од стране нациста. Ћерке: Аугуста Аугусте Лоуисе Дессауер (6. јун 1899, Беч, Аустрија – 10. новембар 1996, Блумингтон, Индијана, Сједињене Америчке Државе САД). Такође познат као Густел. Ана Мари Гешвинд (1. јун 1901, Беч, Аустрија – 1967, Лондон, Сент Мерилбоун).
Збирка Владимира Пешића је ризница слика, скулптура и икона од краја 19. – прве половине 20. века. Владимир Пешић је током протеклих година постао међународно признати колекционар. Члан је Међународне конфедерације колекционара, антиквара и арт дилера Русије и Заједнице независних држава (МККААД), Међународне конфедерације трговаца антиквитетима и уметничким делима која се бави конзервацијом, заштитом и промоцијом антиквитета и уметничких дела (CINOA) и Друштва антиквара Србије (ДАС).
Интересовање за колекцију Владимира Пешића стално расте, јер се стално допуњује новим уметничким делима.
Циљ и мото у раду Владимира Пешића јесте сачувати уметност као културно наслеђе и донети је до савременика и будућих поколења.
Дакле, јубиларна изложба “АРТМОСКВА 2023” може се са сигурношћу назвати сажетком опште историје уметности. Наслов мог чланка имплицира суптилан наговештај да треба водити рачуна о уметничким делима, личности уметника, колекционара, кустоса, галериста. Сада у ситуацији кризе, и политичке и економске, потребно је сачувати оно што је вредно у нашој земљи – уметност, њене инспираторе, ствараоце и чуваре!
