Novine “Novosti”
Novine “Novosti”
03.05.2022.
Društvo. Reportaža
Jelena J.Baljak
AMERIKA SE DIVILA BRAĆI MAKSIMOVIĆ: Volt Dizni muzičarima iz Vršca posvetio karikaturu, Čaplina oduševljavala njihova pesma
NIKADA se u Holivudu nije toliko pričalo o Jugoslaviji, kao sada. U koncertnim salama, u velikim restoranima, po klubovima i privatnim kućama stalno se spominju naša zemlja i naša narodna melodija, čijom su lepotom i ritmom svi Amerikanci očarani.
Za to je isključivo zaslužan kvartet braće Maksimović, čija je pesma najpre osvojila nostalgična srca naše dijaspore, a onda i najvećih holivudskih starova, koji im redom izražavaju svoje divljenje.
Ovako su tridesetih godina prošlog veka izveštavali dopisnici iz Amerike o četvorici rođene braće iz Vršca, koja su jugoslovenskim sevdalinkama i drugom popularnom muzikom sa naših prostora potpuno neplanirano pokorili SAD. Zahvaljujući Branislavu, Jovanu, Ivanu i Milanu, Jugoslavija je u to vreme bila u modi u Americi. Filmske zvezde pravile su toalete u stilu naše narodne nošnje, osnivana su i udruženja prijatelja Jugoslavije, dok su brojne grupe turista hrlile ovamo, kako bi na licu mesta osetili onu draž i lepotu koju su im Maksimovići dočarali kroz našu pesmu.
– Bilo im je tek dvadesetak godina kada su počeli da pevaju po Beogradu, kako bi zaradili novac za studiranje. Muzika ih je, međutim, odvela u mnoge evropske gradove, a 1934. sasvim slučajno i u Ameriku. Posle jednog nastupa u Berlinu, ukrcali su se u nemački brod “Bremen”, koji ih je besplatno prevezao preko okeana. Sve ostalo je istorija – kaže, za “Novosti”, Vladimir Pešić, priznati kolekcionar ruskih antikviteta i slika, inače unuk Branislava Maksimovića, predvodnika čuvenog kvarteta.
Upravo je Vladimir malom postavkom u Gradskom muzeju u Vršcu podsetio širu javnost na zaboravljenu karijeru ovog muzičkog sastava, koji je, bez dileme, napravio najveći inostrani uspeh od svih muzičara sa ovih prostora do sada.
– Šou-programi su u to vreme tek postajali popularni, a oni su bili među prvim šoumenima. Zato i ne čudi što su posle samo jednog nastupa u čuvenom “Trokaderu” osvojili čak i Holivud, koji je doslovno poludeo za njima. Čarli Čaplin, Greta Garbo, DŽoan Kraford, Mirna Loj, Valas Biri i svi koji su u to vreme nešto značili u filmskoj industriji redovno su dolazili na njihove nastupe. Svirali su i na kućnim žurkama najvećih producenata, a najponosniji su na to što ih je primio Volt Dizni. On im je posvetio autogram sa likom Paje Patka i nacrtao zajedničku karikaturu na kojoj im prstom pokazuje put ka uspehu – obznanjuje Pešić.
I zaista su Maksimovići dosegli zvezde. U Americi su snimili desetak ploča, koje su bile veoma prodavane. Pevali su i u nekoliko holivudskih filmova, držali koncerte pred 10.000 ljudi, a na repertoaru imali pesme na osam jezika, kako bi zadovoljili svu publiku.
– Kada su postali popularni, u svakom gradu u kom su imali zakazane koncerte obavezno bi održali i besplatan koncert za naše ljude iz dijaspore ili bi taj novac preusmerili na našu crkvenu zajednicu. Uvek su isticali svoju nacionalnost. Čak su u slobodno vreme nastupali i po američkim školama, gde bi prethodno za učenike bio održan čas o Jugoslaviji. Bili su pravi ambasadori naše zemlje – ponosno nam priča Ivana Pešić, Vladimirova majka, a Branislavova ćerka.
U Americi su bili dok nije počeo Drugi svetski rat. Kada su se vratili kući, poženili su se i počeli da se bave onim za šta su se i školovali – pravom. O ispunjenju američkog sna nisu mnogo pričali svojim potomcima, jer su to smatrali mladalačkom prilikom da obiđu svet. Branislav se, ipak, šezdesetih godina vratio u Vašington, gde je bio upravnik Muzeja voštanih figura. Umro je 2000. na Floridi. Ostala braća su do kraja ostala u rodnoj zemlji. Zaboravljeni od javnosti, ali ne i od svojih najmilijih, koji su pomenutom izložbom osvežili kolektivno sećanje na njihov uspeh.
U DVA AUTA SA ISTOKA NA ZAPAD
PRE nego što su stigli do Zapadne obale SAD, tj. do Holivuda, odakle su se vrtoglavo vinuli u visine, Maksimovići su godinu i po dana bili na turneji po gotovo svim saveznim državama. Najviše su svirali za našu dijasporu, koja je bila željna da uživo čuje zvuke iz svoje domovine. Putovali su sa dvoja kola, videli sve lepote Amerike i doživeli ovacije kakve nisu mogli ni da sanjaju. NJihove koncerte prenosile su velike radio-stanice, a vesti o njima i o Jugoslaviji ispunjavale su stupce najvećih njujorških i čikaških novina.
LOMILI JEZIK
BRAĆA Maksimović su u SAD nastupala pod imenom “Beogradski univerzitetski kvartet”, jer je Amerikancima bilo teško da izgovaraju njihovo prezime. Sva četvorica svirala su gitare i pevala.
