КУЗЊЕЦОВ НИКОЛАЈ ДМИТРИЈЕВИЧ

ДЕВОЈКА СА БРИЛИЈАНТСКОМ МИНЂУШОМ

КУЗЊЕЦОВ НИКОЛАЈ ДМИТРИЈЕВИЧ (1850–1929)

Један од најпознатијих и најтраженијих уметника последње четвртине XIX века, па до 20-тих година ХХ века. Дела Николаја Дмитријевича Кузњецова изузетно су ретка на тржишту уметности.

 

ДЕВОЈКА СА БРИЛИЈАНТСКОМ МИНЂУШОМ

1921. година

Потпис и датум у средини десно: N.Kusnezow 1921.

Уље на платну

69 x 55.5 цм

 

ЕКСПЕРТИЗА:
Мишљење историчара уметности, пензионисаног музејског саветника Николе Кусовца, од 22. маја 2007. године.

 

ЛИТЕРАТУРА:

Међународни часопис о дизајну КУЋА & ЕНТЕРИЈЕР. № 256, новембар-децембар 2018. Стр. 23.
ДОГАЂАЈИ. АНТИКВАРНИ САЛОН. ПРЕДМЕТИ АНТИКВАРНОГ СВЕТА. ВЛАДИМИР ПЕШИЋ. КОЛЕКЦИОНАР РУСКОГ СЛИКАРСТВА. Репродукована.

 

ОЧУВАНОСТ:
Слика је у одличном стању.

 

Цена на упит.

Категорија: Ознака:
Share:

КУЗЊЕЦОВ НИКОЛАЈ ДМИТРИЈЕВИЧ (1850–1929)

Један од најпознатијих и најтраженијих уметника последње четвртине XIX века, па до 20-тих година ХХ века. Рођен 2. децембра 1850. године, у селу  Степановка, у Херсонској губернији Одеског округа (данашња Одеска област), у породици херсонског земљопоседника. Радио је као портретиста, сликар жанра. Отац познате оперске певачице Марије Николајевне Кузњецове-Бенуа (1880-1966).

Породица Кузњецови била је настањена у Одеском округу. Отац, Дмитриј Михајлович, поседовао је села Новомаринкова, Константиновка, Дмитровка, Степановка, Марјановка, Пшењаново.

Николај је своје образовање стекао у Одеској гимназији. Учење га је оптерећивало. Није показао склоност ка наукама и у 7. разреду напушта гимназију. У селу води живот безбрижног барчука, а лов му је омиљена забава.

Његова мајка, Клавдија Гавриловна Кузњецова (рођена Леонтович), открива склоност сина ка цртању и одводи га у Одесу, код породичног пријатеља, сликара Ф.Д. Малмана, једног од најбољих учитеља Одеске школе цртања. Годину дана је узимао часове код њега.
Када је Николај напунио 25 година, изненада и неочекивано за све, доноси одлуку да постане сликар, креће као волонтер на Академију уметности. Студирао је на Царској академији уметности од 1876. до 1879. године, са паузама. За време студија одликован је са три сребрне медаље.
Познанство са И.Ј. Репиним, И. Н. Крамским, И.И. Шишкиним имало је велики утицај на формирање уметничких и естетских погледа сликара. Рад у сталном контакту са В.Д. Поленовим, В.М. Васњецовим, В.А. Серовим,  формирао је и  усавршио уметниче вештине овог сликара.

Период стваралачког формирања сликара био је врло кратак. Природни таленат и вештина омогућили су му успешно решавање компликованих сликарских задатака. Славу и популарност је стекао брзо.

Прво учешће на деветој изложби передвижника 1881. године, било је изузетно успешно и све четири изложене слике је узео П.М. Третјаков за своју галерију.  Од тог тренутка, сликар је сваке године учествовао на путујућим изложбама Удружења передвижника. 1883. године постаје члан Удружења.
Као и већина передвижника, Кузњецов је сматрао својом дужношћу да на платну представи лик знаменитих људи свог времена. У портретима настоји да открије унутрашњи свет човека, да одреди његов друштвени значај и психолошку свестраност.

1887. године постао је један од оснивача Удружења јужноруских уметника и стални излагач на изложбама Удружења. Учествовао је и на међународним изложбама и изложбама руске уметности у иностранству.

Био је професор-руководилац радионице војне уметности на Вишој уметничкој школи при Царској академији уметности од 1895. године. Ипак, педагошки рад му није био интересантан и 1897. године враћа се у Одесу и потпуно се посвећује стваралаштву. Николај стиче део поседа бивше резиденције Лидерса и почиње да гради галерију и радионицу.
1900. године уметничка галерија је отворена. Њена колекција обухватала је дела И. Репина, В. Серова, И. Крамског, В. Васњецова, И. Похитонова, дела француских уметника салона Марсових поља, Ж. Александера, Л. Деламо, Ч. Цоттета, Г. Латуша, Ф. Таулова и других. Ова галерија је имала значајну улогу у дефинисању стваралачких позиција сликара из Одесе.

Н.Д. Кузњецов је био веома популаран у Одеси, имао је много наруџбина. Његова радионица је била својеврсни центар, где су се налазили не само локални уметници, већ и И.Ј. Репин, В.А. Поленов, М.А. Врубељ, Ф.И. Шаљапин, П.К. Саксаганскиј и многе друге изузетне личности културе.

Одликован је сребрним медаљама на светским изложбама у Паризу 1889. и 1900. године.
1900. године Академија уметности му је доделила звање академика „за славу на уметничком пољу“. Почетком 1920. године емигрирао је са породицом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Живео је у градовима Вршац, Бела Црква, Ријека и Сарајево. Учествовао је на изложби руског сликарства и скулптуре у берлинском музеју (1923.) и на изложби Удружења руских уметника у Краљевини СХС (1928.)

Дела овог сликара представљена су у галеријама и музејима широм света. У исто време, желели бисмо да напоменемо да су дела Н.Д. Кузњецова изузетно ретка на тржишту уметности. Његов портрет насликао је Репин (1884. године, налази се у Народном музеју у Београду; Такође је послужио као модел Репину  за слике „Искушење Исуса Христа“ (Ђаво), „Свети Никола у Ликији“ (џелат), „Одговор Запорошких козака турском султану“ (козак са повезом на челу).
Н.Д. Кузњецов сликао је сцене из сељачког живота и сеоских пејзажа: „Обилазак имања“ (1879.), „У надницу“ (1882.), „Стадо свиња“ (1886.), „После ручка“, „Помиритељ“, „У свом врту“.

Уметник је насликао портрете многих знаменитих личности:
1. сликара Илије Јефимовича Репина;
2. сликара Ивана Павловича Похитонова;
3. сликара Виктора Михајловича Васњецова;
4. сликара Аполинарија Михајловича Васњецова;
5. композитора Петра Иљича Чајковског;
6. оперског певача Фјодора Ивановича Шаљапина;
7. генерал-потпуковника Андреја Александровича Нилуса;
8. кнеза Ивана Николајевича Кантакузина;
9. грофа Михаила Михаиловича Толстоја;
10. сликара Михаила Васиљевича Несторова;
11. сликара Јефима Јефимовича Волкова;
12. сликара Алберта Николајевича Бенуа;
13. Марије Николајевне Кузњецове-Бенуа;
14. сликара Герасима Семјоновича Головкова;
15. А. С. Мамонтове;
16. сликара Василија Дмитријевича Поленова;
17. Наталије Васиљевне Поленовне (1858-1931), супруге сликара В. Д. Поленова;
18. Александра Григорјевича Строганова (руски државник) (1795 -1891; гроф). Будући генерал-гувернер Новорусије и Бесарабије и других.

Дела Николаја Дмитријевича Кузњецова представљена су у следећим музејима:
1. Државна галерија Третјакова, Москва (9 слика, укључујући и портрете сликара Ивана Павловича Похитонова, Виктора Михајловича Васњецова, Аполинарија Михајловича Васњецова, композитора Петра Иљича Чајковског);
2. Државни Руски музеј, Санкт Петербург (2 слике, укључујући и портрет сликара Илије Јефимовича Репина);
3. Државни централни позоришни музеј А.А. Бакхрусина;
4. Књижевни музеј Института за руску књижевност Руске академије наука;
5. Санктпетербуршки државни музеј позоришне и музичке уметности (портрет Марије Николајевне Кузњецове-Бенуа и др.);
6. Државни музеј-имање В.Д. Поленова (портрет сликара Василија Дмитријевича Поленова, портрет Наталије Васиљевне Поленове, супруге сликара В.Д. Поленова и др.);
7. Државна кућа-музеј П.И. Чајковског у Клину;
8. Државни музеј уметности М. В. Нестерова Уфа (портрет сликара Михаила Васиљевича Несторова и др.);
9. Аркхангелски музеј лепих уметности;
10. Бердјански уметнички музеј И.И. Бродског;
11. Регионални музеј уметности у Вороњежу И. Н. Крамског (портрет сликара Јефима Јефимовича Волкова и др.);
12. Бурјатски републикански музеј уметности назван по Ц.С. Сампилову. Улан Уде;
13. Музеј уметности Далеког истока. Хабаровск;
14. Музеј уметности у Дњепропетровску (портрет сликара Алберта Николајевича Бенуа и др.);
15. Музеј уметности Запорожје;
16. Иркутски регионални музеј уметности В. П. Сукачева;
17. Кологривски локално-историјски музеј назван по Г.А. Ладиженском;
18. Музеј-имање “Абрамцево”. Портрет А. С. Мамонтове и др;
19. Музеј узгоја коња. Москва;
20. Музеј ликовне уметности. Ростов на Дону;
21. Музеј музичке културе М.И. Глинка;
22. Николајевски музеј уметности В.В. Верешчагина;
23. Државни историјски, архитектонски и уметнички музеј-резерват у Рибинску;
24. Херсонски музеј уметности А.А. Шовкуњенко;
25. Регионална галерија слика у Чељабинску;
26. Јакутски музеј лепих уметности;
27. Туркменски државни музеј лепих уметности. Ашхабад;
28. Национални музеј уметности Украјине. Кијев;
29. Музеј позоришне, музичке и филмске уметности Украјине;
30. Алупски музеј-дворац;
31. Национални музеј Шептицког у Лавову;
32. Музеј уметности у Одес, Украјина (портрет Фјодора Ивановича Шаљапина, портретгенерал-потпуковника Андреја Александровича Нилуса,  портрет кнеза Ивана Николајевича Кантакузена, портрет грофа Михаила Михаиловича Толстоја и др.);
33. Одески историјско-археолошки музеј (портрет Александра Григорјевича Строганова, руског државника, грофа и др.);
34. Регионални музеј уметности у Доњецку;
35. Белоруски музеј уметности. Минск;
36. Национални музеј у Београду, Србија (портрет сликара Герасима Семјоновича Головкова, портрет Људмиле Николајевне Гросул-Толстој – ћерке уметника и др.);
37. Градски музеј града Вршац, Србија;
38. Национални музеј у Варшави;
39. Национална галерија Финске и др.

Последње прегледано