БОКШАЈ ЈОСИФ ЈОСИФОВИЧ

ЛЕТЊИ ПЕЈЗАЖ СА ПЛАНИНОМ „ВЕЛИКИ ВРХ“ У ЗАКАРПАТЈУ

БОКШАЈ ЈОСИФ ЈОСИФОВИЧ (ЈОСИП ЈОСИПОВИЧ)
(1891 – 1975)

Заслужни сликар Украјинске ССР (од 1951). Дописни члан Академије уметности СССР (од 1958). Народни уметник Украјинске ССР (од 1960). Народни уметник СССР (од 1963).

 

ЛЕТЊИ ПЕЈЗАЖ СА ПЛАНИНОМ „ВЕЛИКИ ВРХ“ У ЗАКАРПАТЈУ

1959. година
Потпис и датум у доњем левом углу
Уље на платну
68 х 92 цм

 

Ово дело представља највиши уметнички ниво који је уметник постигао у свом стваралаштву.
Ради поређења погледајте слику И. Бокшаја “Велики врх“, из 1951. године, (уље на платну, 76 х 100 цм), која је насликана у истој области, из збирке Музеја украјинске ликовне уметности у Кијеву и сматра се референтним делом и репродукована је у многим књигама, каталозима и албумима. Слика је илустрована у књизи “Украјинско сликарство“, издавачка кућа Аурора арт, Лењинград, 1976. година, илустрација № 85, као и у књизи “Слика наше домовине у совјетском сликарству“,  О.И.Сопоцински, издавачка кућа “Академија уметности СССР“, Москва, 1963. година, страна 24.

 

ОЧУВАНОСТ:

Слика је у веома добром стању.

 

Цена на упит.

 

Категорија: Ознака:
Share:

БОКШАЈ ЈОСИФ ЈОСИФОВИЧ (ЈОСИП ЈОСИПОВИЧ)
(1891 – 1975)

Сликар, графичар.

Потиче из породице свештеника. Похађао је гимназију у Мукачеву (Украјина); студирао на Мађарској академији уметности (1910–1914), на педагошком одсеку код И. Ревеса. 1914. године су га позвали у војску. Био је учесник Првог светског рата; 1915. године је заробљен у Русији. 1918. се враћа у своју домовину.

Живео је у Ужгороду. Почетком 1930-их посетио је Немачку, Италију, Француску, Пољску. Радио је углавном као пејзажни сликар; сликао је тематске слике, портрете, мртву природу. Аутор је слика: Цвеће” (1920), „Аутопортрет” (1929), „Портрет грађанина из Верховине” (1934), „Девојке” (1937), „Колибе иза потока” (1940), „Вршидба у артелу 30. октобар“ (1949), „Сакупљање јабука“ (1950) и других. Бави се монументалним сликарством; током 1930–40-их осликавао је цркве у Закарпатју, Словачкој и Мађарској; осликао је и зидове Саборне цркве у Ужгороду (1939). Урадио је илустрације за књиге „Приче” И. Ј. Франка (1952), „Благо” М. М. Томчанија (1954), „Буквар” за школе Украјинске ССР (1960) и др.

Од 1919. године је учесник изложби. Био је оснивач и члан удружења Подкарпатске Русије (1922). Своје радове је излагао на изложбама Клуба уметника Закарпатја (1922), 1. чланској изложби Савеза уметника Закарпатја (1931) у Ужгороду, Свесавезним уметничким изложбама у Москви (1946, 1947, 1951, 1954, 1955, 1957, 1958, 1961, 1967), Изложбама ликовне уметности у Украјинској ССР у Кијеву (1951, 1954) и др. Одржао је самосталне изложбе у  Ужгороду (1922, 1953, 1963), Лавову (1954), Кијеву (1963), Чехословачкој (1926, 1929, 1935).

Предавао је у средњој школи (1919-1945) и Школи индустријске уметности (1945-1957) у Ужгороду, Институту за примењену и декоративну уметност у Лавову (1951–1957). Заједно са А. М. Ерделијем основао је прву уметничку школу у Закарпатју, у Ужгороду (1927). За свој рад добио је звања заслужног уметника Украјинске ССР (1951), дописног члана Академије уметности СССР  (1958), народног уметника Украјинске ССР (1960) и народног уметника СССР (1963).

Слике уметника Јосифа Бокшаја чувају се у следећим музејима:

  • Закарпатски завичајни музеј, Ужгород;
  • Закарпатски уметнички музеј, Ужгород;
  • Музеј украјинске ликовне уметности, Кијев;
  • Музеј украјинске уметности у Лавову;
  • Музеј уметности у Одеси;
  • Државна Третјаковска галерија, Москва;
  • Музеј уметности у Харкову;
  • Музеј уметности Днепропетровск;
  • Музеји Мађарске;
  • Музеји Чехословачке;
  • Музеји Пољске, као и у другим музејима.

 

Последње прегледано