ЛАЖЕЧНИКОВ АЛЕКСАНДР ИВАНОВИЧ

МРТВА ПРИРОДА

ЛАЖЕЧНИКОВ АЛЕКСАНДР ИВАНОВИЧ (1870 – 1944)

 

МРТВА ПРИРОДА

Потпис у доњем левом углу: А.Лажечников
Уље на платну залепљено на картону
47 x 43 цм

 

ИЗЛОЖБЕ:

  • Периодична изложба руских уметника 26.ХII.1937. – 10.I.1938. Београд.
    У каталогу изложбе под бројем 82, страна 6. Назив слике „Мртва природа“.
  • “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Градски музеj Вршац, 22. јануар – 13. март 2022.
  • Изложба поводом 90 година од оснивања Руског дома у Београду из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 6.април – 31.маj 2023.

 

ЛИТЕРАТУРА:

  • Књига „Руска колонија у Великом Бечкереку (Петровград-Зрењанин), аутор Борис Л. Павлов, Зрењанин 1994. године, илустрација № 23 „Сликар А. Лажечников међу својим сликама“.
  • Каталог изложбе “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Градски музеj Вршац, 22. јануар – 13. март 2022. Издавач: Владимир Пешић , Београд, 2022. Репродукована на стр. 37.
  • Каталог изложбе поводом 90 година од оснивања Руског дома у Београду из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 6.април – 31.маj 2023.

 

ОЧУВАНОСТ:

Слика је у одличном стању.

 

Цена на упит.

 

Категорија: Ознака:
Share:

ЛАЖЕЧНИКОВ Александр Иванович
20. април/ 2. мај 1870. године (Москва) – 18. октобар 1944. године (Петровград, данашњи Зрењанин, Србија). Сликар.

Из племићке је породице. Рођак је писца Ивана Ивановича Лажечникова (унук његовог брата Николаја).
Завршио је московску Реалну школу К.К. Мазинга.

Од 1897. године до 1901. студирао је на Вишој уметничкој школи за сликарство, скулптуру и архитектуру при ЦАУ, као волонтер, у радионици А.А. Кисељева. 1901. године добија звање сликара за дело „На реци Хмара“ и „Тихо вече“. У исто време је похађао и педагошки курс на ЦАУ (1898–1899) и слушао предавања на Археолошком институту (1901).
Живео је у Петербургу. Сликао је углавном пејзаже, мртву природу, портрете, поглед на ентеријер.
1905. године је, заједно са драмским глумцем В.Р. Гордином, организовао у Петербургу часове развоја уметности, на којима су предавали сликарство, скулптуру, општу психологију и уметност изражајног говорења.

Од 1900. године до 1910. је, заједно са А.Б. Маковским, издавао разгледнице на којима су биле репродуковане слике руских уметника, углавном передвижника.

Портрет сликара Лажечникова, који је дело А.В. Маковског, чува се у Таганрогској галерији слика.

Излагао је на Пролећним изложбама у салонима ЦАУ, на изложбама Удружења передвижника (1900–1903), Санкт Петербуршког друштва уметника. Након посете Светској изложби, која је одржана у Паризу (1908. године), уметников сликарски стил био је под утицајем импресионизма. Био је члан Друштва уметника „Мјусаровски понедељци“; у салонима Друштва (Енглески кеј 6) је одржао изложбу (1915. године).

1920. године је емигрирао у Краљевство СХС (Југославија), живео је у граду Велики Бечкерек (1935. године град је преименован у Петровград). 1921. године насликао је слику „Братство Југославије“ за Српску задружну банку. Одржао је 5 самосталних изложби, на којима је приказивао пејзаже Јадрана, Македоније, Словеније, Баната, портрете, минијатуре. Прво излагање у Београду одржано је 1926. године, на изложби у Југословенском клубу новинара (120 слика са мотивима Баната и Јадранске обале). Учествовао је на групним изложбама руских сликара: продајна изложба у Сомбору (1921 године), у Београду – у згради Универзитета (1924. године), Удружења руских уметника у Краљевини  СХС (1928. године), Великој изложби руске уметности (1930. године), Удружења руске уметности (1933. године).
Уметникове слике се чувају у Научноистраживачком музеју Руске академије уметности у Санкт Петербургу, у музеју „Имање Лажечникових“ у Коломни, у Таганрогском музеју, галерији слика у Пензи и другим местима.

Последње прегледано