СТЕПАН ФЈОДОРОВИЧ КОЛЕСНИКОВ (1879–1955)
Од 1897. године до 1903. године школовао се у Одеској уметничкој школи. Од 1903. године студира на Петербуршкој академији уметности, код И. Ј. Рјепина, А. А. Киселова, В. Ј. Маковског. Звање сликара и стипендију за усавршавање у иностранству добија 1909. године. У периоду од 1909. до 1911. године посетио је Немачку, Француску, Белгију и Италију. Сликао је у Бесарабији, Подолским Карпатима, Молдавији, Бугарској и Србији.
1914. године добија звање академика.
Био је учесник међународних изложби у Минхену (1909. године; велика златна медаља за слику „Пролеће“), у Лондону (1910. године), Риму (1911. године), Венецији (1910. и 1914.).
Одржао је личне изложбе у Санкт Петербургу (изложбени салони Царског друштва за подстицање уметности, 1912.), Ростову на Дону (1913. године), Москви (1919.). Више пута је примао награде Царског друштва за подстицање уметности и такмичења А.И. Куинџија. Током Првог светског рата сликао је војне теме, које су биле и репродуковане у часопису „Хроника рата“.
Његове слике одишу непосредним поетским осећањем и музикалношћу. Као резултат тога, „руски бисер“ С.Ф. Колесников добија од цара златну табакеру са натписом „Нека буде твоја водиља! Николај II“ и звање „почасног грађанина“.
1919. године је емигрирао у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца.
Одржао је самосталне изложбе у Београду (јануар 1922. године, новембар 1925), Прагу (1926) и Паризу (галерија Г. Петит, 1927). Учесник Велике изложбе руске уметности (1930) и групних руских изложби (август 1942. и децембар 1943) у Београду, ретроспективне изложбе руског сликарства у Прагу (1935).
Одликован је Орденом Светог Саве 1924. године.
У једном писму Колесњикову (1926) Иља Рјепин пише: „Толико сам очаран фотографијама Ваших чудесних слика! Од узбуђења језик ми се залепио за гркљан! Какав замах! Какав потез! И колико укуса! Чудо! Чудо!“
Дела Колесникова се чувају у Третјаковској галерији, Државном руском музеју и другим музејима и приватним збиркама.
