Гершаник Роман Васильевич
18. фебруар (2. март) 1898. (Јелисаветград) — 21. март 1983. (Москва)
Сликар, графичар.
Учио је у Јелисаветграду на вечерњим курсевима цртања у оквиру реалне школе № 1 (1905–1915) код Ф. С. Казачинског; у Москви — у Студију И. И. Машкова (1916–1918); на Политехничком факултету у Риги (1918; током евакуације у Москви); у Вишој уметничкој и техничкој радионици (1923–1925) на факултету ликовне уметности код И. И. Машкова.
1918. године заједно са П. П. Соколовим-Скаља је отпутовао у Хвалинск. Током периода 1918–1922 био је у Белој армији на источном фронту; живео је у Харбину, Владивостоку, радио у локалним позориштима као уметник и глумац (уметнички псеудоним — Августинпољски).
1922. године се настанио у Москви. Сликао је за часопис „Црвена паприка“ (1925), новине „Батрак“, „Комсомољска правда“ (1926–1927). Илустровао је књиге Детгиза: „На истоку“ П. А. Павленко (1937), „Приче“ Р. И. Фрајермана (1939), „На језеру Хасан“ И. Н. Мошљака (1940), „Злато“ Б. Н. Пољева (1954), „Прича о детињству“ М. Н. Штитељмана (1956, 1960), „Пуцањ“ Б. А. Ивантера (1956, 1961). Радио је и на политичком плакату: „За власт Совјета!” (1928–1932), „Комсомол — у редовима ВОПРа“ (1930), „За римског папу — наш одговор!“ (1930), „Наш циљ је исправан — непријатељ ће бити уништен!“ (1941), „Крвава звер, обележена свастиком…“ (1942–1943).
1929. године је учествовао на експедицији академика А. Ј. Ферсмана на релацији Ашхабад — Хива кроз Каракум. Током Великог отаџбинског рата, евакуисао се у Узбекистан (1941–1944).
Аутор је тематских слика: „Студенти Комунистичког радничког универитета Восток“ (1926), „Агитатор“ (1930), „Бели терор“ (1932), „На псима“ (1940), „На планинском пропланку“ (1946), „Колективно задружно пољопривредно газдинство Дунино“ (1947), „Под Москвом“ (1947), „На скијању“ (1948), „Пролећно јутро“ (1949), „На тренингу“ (1952), „Пионири на стадиону Динамо“ (1955); циклуса цртежа: „400 000 000“ (почетком 1930-тих). Урадио је низ портрета: „Најбољи људи Узбекистана“ (1941–1944, пастел), „Предводници-узгајивачи памука“ (1957–1958, акварел, пастел), „Млади лењинисти“ (1968, пастел); штафелајних портрета: „Иноватори производње М. Левченко и Г. Муханов“ (1951), „Московљанка“ (1956, темпера) и других.
Учествовао је у дизајнирању Главног павиљона Свесавезне пољопривредне изложбе (1937–1939): заједно са В. В. Хвостенко је урадио шест паноа у сали „Култура“.
Од 1921. године је учесник на изложбама (Владивосток, Харбин). Члан и излагач Удружења уметника револуционарне Русије – Удружења уметника Русије (1925–1932), члан Савеза уметника СССР. Учествовао је и на изложбама: Прва изложба сликарства и графике передвижника (1929), Антиимперијалистичка изложба посвећена Међународном црвеном дану (1931), „Плакат у служби петогодишњег плана“ (1932), „Уметници РСФСР за XV година“ (1933), „ХV година Црвене армије“ (1933, путујућа; такође одржана у Лењинграду, Кијеву, Харкову), „Уметници у транспорту“ (1934), изложбама московских уметника (1939, 1948, 1954, 1955, 1956, 1960, 1961), „Радови московских уметника током Великог отаџбинског рата“ (1942), на Свесавезним изложбама уметности (1946, 1947, 1951, 1954, 1955, 1957, 1958 — „40 година Свесавезног Лењиновог комунистичког савеза младих „, 1961), „800 година Москве у делима уметника“ (1947), совјетског плаката (1950), 5. изложба радова уметника књига (1955), изложба за 1. Свесавезни конгрес совјетских уметника (1957), „Социјалистичка Москва у делима московских уметника“ (1957), на Републичкој уметничкој изложби „Совјетска Русија“ (1960), „Физичко васпитање и спорт у ликовној уметности“ (1962), на уметничкој изложби за 25. годишњице пораза нацистичких трупа код Москве (1966), „Уметници Москве — 25. годишњица Октобра“ (1967), „Совјетски политички плакат за 50 година“ (1967) у Москви; „Плакати о Црвеној армији“ у Перму (1942); Јубиларна републичка изложба посвећена 25. годишњици Октобарске револуције у Ташкенту (1943); путујућа изложба совјетске графике (1947, Рига, Виљнус, Калињинград, Каунас, Талин, Тарту) и другим. Учесник низа изложби совјетске уметности у иностранству: Изложбе графика, цртежа, плаката и књига у Данзигу (1930), „Жена у СССР и иностранству“ у Берлину (1931). Одржао је личне изложбе у Москви (1929, 1930, 1959), Ашхабату и Хиви (1930), Ташкенту (1944).
Проглашен је за почасног уметника Узбечке Совјетске Социјалистичке Републике (од 1944. године). Меморијална лична изложба је одржана у Москви (1985).
Његово стваралаштво је представљено у многим музејским колекцијама, између осталог и у Третјаковској галерији, Државном историјско-архитектонском и уметничком музеју-резервату у Рибинску, Музеју ликовних уметности у Орелу, Националном музеју Републике Белорусије у Минску, у Државном музеју уметности Узбекистана у Ташкенту.
