Степан Никитович Уваров (Скиталица) (1847–1936)
Сликар и графичар. Уписао је 1884. године Московску школу сликарства, вајарства и архитектуре. Молбу за пријем на Петроградску царску академију поднео је 1886. године. Пре револуције у Русији био је предавач Министарства народног образовања. Много је путовао по земљи, због чега су га називали сликар-путник и сликар-етнограф. Уз његово презиме често се користи и надимак Скиталица. Држао је предавања о уметности и часове практичног сликања.
После Октобарске револуције живео је у Чехословачкој, где је стекао славу као уметник и пропагатор руске уметности. Себе је називао оснивачем народног правца у сликарству и „лутајућим апостолом практичне етике“. У јесен 1922. године у јавном дому у Прагу отворио је изложбу „Народни покретни храм руске уметности“. Потом је путујућа изложба обишла разне градове земље, а чехословачке новине су више пута писале о изложби. Године 1930. учествовао је на Великој изложби руске уметности у Београду.
Године 1929. објавио је зборник „Словен. Јубиларно издање за миленијум кнеза Св. Вишеслава. 929–1929“ (Праг, 1929, на руском и чешком, 90 илустрација и фотографија) са избором текстова о историји и култури словенских земаља, фотографијама аутора, његовим графичким радовима и изложбама, као и писмима захвалности. Године 1930. објавио је у виду брошуре на чешком језику своје морализаторско предавање „Куда идемо? Пропада лепота, пропада љубав, без које нема живота“.
Према речима уметника, до 1934. године организовао је 28 изложби и 750 предавања.
Његова дела налазе се у чехословачким музејима.
