Адолф Јосифович Шарлемањ (1826–1901)
Сликар, графичар, сценограф, уметник декоративно-примењене уметности.
Потиче из уметничке породице, досељеника из Француске.
Основно образовање А. Ј. Шарлемањ добио је у школи при лутеранској цркви Светих Петра и Павла. У периоду 1847–1855. похађао је Империјалну академију уметности (ИАХ), прво у класи историјског сликарства код А. Ф. Брунија, а од 1849. у класи ратног сликарства код Б. П. Вилеваљда. Током школовања добио је све награде које је Академија додељивала. Држављанство Царске Русије прихватио је 1854. године, а 1855. завршио је обуку и стекао звање слободног уметника 1. степена и право на стипендију за боравак у иностранству са роком од шест година. Треба напоменути да су све ученичке слике А. Шарлемања куповале познате личности, укључујући и цара Александра II.
Као стипендиста ИАХ у периоду 1856–1860. највећи део времена проводи у Минхену, где ради под надзором Е. А. Коцебе, и у Паризу. Године 1858. путује у Италију и Швајцарску. Звање академика добија 1859. У Русију се враћа 1860. да би видео болесног оца, мада му стипендирање још траје. Савет ИАХ одлучује да преостале две године стипендира његова путовања по Русији у циљу „проучавања руског начина живота“.
Живео је у Петербургу. Године 1868. добија звање професора за слику „Катарина II у атељеу Фалконеа“. Ову слику купила је царица Марија Александровна за дворац у Царском селу. Од 1870. радио је као уметник за гравире у Одељењу за отпремање државних докумената. Године 1871. добија позив да постане консултант у цртачкој радионици Главне интенданске управе за сликање акварела на тему ратних и војних сцена, парада, маневара и свечаних путовања за албум Александра II. Године 1875. добија веома ретку титулу у круговима уметника – уметник Његовог Царског Величанства. Блискост са царском породицом омогућила му је да наредним генерацијама остави портрете најугледнијих личности које је урадио у њиховом присуству.
Како је био у потпуности заузет наруџбинама императорског двора, скоро да није учествовао на изложбама. Шарлемањова дела била су излагана пре свега на међународним изложбама – Међународној изложби у Паризу (1867), Бечу (1873), Антверпену (1885), Сверуској уметничко-индустријској изложби у Москви (1882).
Шарлемањ је један од водећих уметника друге половине XIX века, био је представник академизма. Највеће признање стекао је као ванредни цртач и акварелиста. Његово уметничко наслеђе је веома богато.
Шарлемањова дела налазе се у многим музејима и приватним колекцијама, између осталих у Државној третјаковској галерији, Државном руском музеју, Државном музеју ликовних уметности „А. С. Пушкин“ и другим музејима.
