ВАСИЉЕВ ИГОР

ПОРТРЕТ БРАНИСЛАВА МАКСИМОВИЋА

ИГОР ВАСИЉЕВ (1928-1954)

Игор Васиљев и Бранислав Максимовић били су политички затвореници. Слика jе настала у затвору 1950. године.

 

ПОРТРЕТ БРАНИСЛАВА МАКСИМОВИЋА

(Вршац 1910. – Санкт Петербург Флорида 2000.)

Деда Владимира Пешића, Бранислав Максимовић рођен је у Вршцу 1910.године, као једно од седморо деце Катарине и Николе Максимовић. Његов животни пут завршио се на Флориди 2000. године.
Као студент писао је за београдске омладинске новине. Дипломирао је на Правном факултету у Београду.
Од 1934. до почетка Другог светског рата, као професионални певач у Квартету браће Максимовић певао је у многим градовима Европе и Америке. У Америци су средином 1930-тих година снимили око десет плоча.
Од 1965. живео је у Вашингтону и био управник Музеја воштаних фигура.

 

1950.година

 

Уље на платну

33.5 х 26 цм

Потпис у доњем десном углу: Игор 1950

На полеђини дела ћириличним писмо, графитном оловком написано: Бранко

 

ЕКСПЕРТИЗА:

Мишљење историчара уметности, пензионисаног музејског саветника Николе Кусовца, од 10. новембра 2021. године.

 

ИЗЛОЖБЕ:

  • “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Градски музеj Вршац, 22. јануар – 13. март 2022.
  • “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 12. мај – 14. септембар 2022.

 

ЛИТЕРАТУРА:

  • Каталог изложбе “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Градски музеj Вршац, 22. јануар – 13. март 2022. Издавач: Владимир Пешић , Београд, 2022. Репродукована на стр. 51.
  • Каталог изложбе “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 12. мај – 14. септембар 2022. Издавач: Владимир Пешић, Београд, 2022. Репродукована на стр. 69.

 

ОЧУВАНОСТ:
Слика је у одличном стању.

 

 

Категорија: Ознака:
Share:

ВАСИЉЕВ ИГОР

(Београд, 17. мај 1928 — Ћуприја, 10. април 1954)

Игор Васиљев рођен је 1928. Године у породици руских емиграната Валентине Коваљскаје Јустинове и Алексеја Алексејевича Васиљева који су се упознали у Београду, похађајући школу сликања. Живећи у породици сликара, Игор је сликањем почео да се бави одмалена. После матуре уписује Академију ликовних уметности у Београду 1948. године. Живот је за њега био непрестани узбудљиви доживљај. Живео је бурно, брзо, журећи да све што пре обави на овом свету, па се још пре матуре жени школском другарицом. Ускоро постаје отац девојчице Светлане. На Ликовној академији његов слободоумни и неспутани дух је у непрестаној колизији са соцреалистичким надзорима професора, тако да често долази у сукобе, што кулминира када на Академији добија, неуобичајено, најнижу оцену.

„Непријатељска делатност у циљу спровођења терора и различитих диверзија, недозвољено поседовање оружја, читање и растурање антикомунистичке литературе, чланство у илегалној организацији Демократска омладина Југославије”, гласи оптужница по којој Игора са друговима Окружни суд у Београду осуђује на годину, а Врховни, по жалби тужиоца, преиначава пресуду и повећава је на три године робије. После једанаест месеци уследила је амнестија.

1952. године уписује историју уметности на Филозофском факултету и непрестано слика. Убрзо приређује самосталну изложбу слика и цртежа и бива примљен у Удружење ликовних уметника као његов најмлађи члан. Трагично је изгубио живот, под неразјашњеним околностима, испавши из воза на екскурзији, на путу за манастир Раваницу 10. Априла 1954. године.

Последње прегледано