Виноградов Сергеј Арсењевич
1870–1938
Сликар, графичар.
Рођен је у породици сеоског свештеника. Завршио је парохијску школу, затим Костромску гимназију, где се заинтересовао за цртање и решио да свој живот посвети уметности. 1880. године се преселио у Москву, уписао Московску школу сликарства, скулптуре и архитектуре и учио код Ј. С. Сорокина, В. Д. Поленова, И. М. Прјањишњикова, В. О. Маковского. 1885. и 1886. Награђен је малом сребрном медаљом за скицу и цртеж с природе. 1888. године је за слику „Трговац коњима“ („Крчма на путу“) добио велику сребрну медаљу и звање уметника класе. 1889. године наставио је своје образовање у ЦАУ у Петербургу код Б. П. Виљеваљде и К. Б. Венига, али је убрзо због болести напустио студије и вратио се у Москву.
Током периода од 1884. до 1890. посећивао је ликовне вечери у дому Поленова. Од 1889. је учествовао на изложбама Московског удружења љубитеља уметности, а годину дана касније је добио 3. награду Удружења за слику „Ручак радника“. Почев од првих изложби, пејзажи, жанровске слике, цртежи Виноградова, били су високо оцењени од стране критичара и постали су предмет колекција. Међу првим купцима дела овог уметника били су тако велики колекционари руске уметности, као што су П. М. Третјаков, И. С. Остроухов, П. И. Харитоненко, И. А. Морозов, М. А. Морозов и други.
Током 1891–1896 живео је у Харкову, предавао је цртање у средњој струковној школи. 1892. придружио се удружењу Передвижника и излагао своја дела на изложбама Удружења све до 1901. 1896. године се преселио у Москву. Радио је на пољу графике књига, дизајнирао је књиге за издавачку кућу А. Д. Ступина. Од 1897. године предавао је у Строгановској школи индустријске уметности. 1901. као један од иницијатора, наступио је на „Изложби 36 уметника“, у салама Строгановске школе у Москви. Током 1901–1903 и 1906. учествовао је на изложбама „Свет уметности“. 1903. године постао је један од оснивача Савеза руских уметника. 1904. је излагао своја дела на Међународној изложби у Диселдорфу, 1905–1906 — на изложбама руске уметности у Паризу и Берлину, у организацији С.П. Дјагиљева. 1909. године је за слику „Лето“ био награђен златном медаљом на Међународној изложби уметности у Минхену.
1912. изабран је за академика, 1916. — за редовног члана ЦАУ у Петербургу. Пуно је путовао по Русији, више пута је обилазио места дуж Волге и Севера. 1902. је заједно са М. А. Морозовим отишао у Европу. У периоду од 1915. До 1917. живео је и радио у викендици К. А. Коровина у Хурзуфу.
После револуције 1917. био је члан комисије за дизајн простора Кремља, за прославу прве годишњице Октобарске револуције. 1923–1924 био је на челу организационог одбора путујуће изложбе руске уметности у САД и Канади. Пратио је изложбу која се одржавала у САД и није се вратио у Совјетску Русију. На позив Н. П. Богданова-Бељског преселио се у Летонију, где се настанио у Риги. 1925. године организовао је личну изложбу у Риги. Неко време је предавао у радионици Богданова-Бељског, а затим је основао сопствени студио-школу.
Наставио је да ствара. 1929. године објавио је у Риги албум акварела и цртежа „Псково-Печерски манастир“. Учествовао је на изложбама Културне фондације Летоније (1935. и 1937.), као и уметничког друштва „Естетика“ (1935. и 1938.). Слао је своје радове на изложбе руске уметности у Европи, конкретно у Копенхагену (1927.), Прагу (1928.), Лондону (1935.), Београду (1936.). Личне изложбе уметника одржане су у Риги 1935, 1936–1937.
Аутор је мемоара о уметницима Маковском, Прјанишникову, Поленову, Сорокину и другима.
Виноградов је један од најзначајнијих мајстора руске уметности на прелазу XIX–XX века. Имао је репутацију виртуозног сликара и брилијантног цртача. У раном стваралаштву радио је на жанровским сликама на теме живота на селу и руске провинције, његове слике биле су блиске традицији передвижника — „Поправка барже“ (1888), „Ручак радника“ (1890), „Жене“ (1894) и друге. Већ у овим делима, уметник је користио многе технике импресиониста, посебну пажњу је давао дочаравању светлосних ефеката. Током 1900-тих фокусирао се на пејзаже у апсолутно импресионистичком духу, уз непосредну перцепцију природе, у слободном сликарском стилу, са јарким, засићеним бојама, светлим свежим колоритом. Током 1910-тих, као и многи другови по Савезу руских уметника (на пример, С. Ј. Жуковски и Л. В. Туржански), бавио се темом старих руских имања, приказујући на својим сликама паркове и ентеријере прожете суптилним лиризмом и елеганцијом. Међу члановима Савеза, истицао се као мајстор „сунчеве светлости“, која је буквално преплавила већину његових пејзажа.
Дела Виноградова се налазе у многим приватним и музејским колекцијама, укључујући и Третјаковску галерију, Државни руски музеј, Пушкинов музеј, Музеј уметности у Риги, музеј Карнеги у Питсбургу.
