Романова (Куликовскаја) Олга Александровна, велика кнегиња
1. јун 1882. (Петергоф, губернија Санкт Петербурга) — 24. новембар 1960. (Торонто)
Пејзажиста, изузетно суптилне технике, сестра милосрђа и повереница добротворних фондација, почела је да слика у раној младости и сваки слободан минут посвећивала је овој омиљеној активности.
Велика кнегиња Олга Александровна (1882–1960) — ћерка цара Александра III и царице Марије Фјодоровне, принцезе Данске, и млађа сестра цара Николаја II. Детињство је провела у царској палати у Гатчини, где је почела да црта, учећи код најбољих уметника-учитеља К.В. Лемокха, В.Е. Маковског, С.Ј. Жуковског и С.А. Виноградова. Александар III је одобравао и пружао подршку својој ћерци у њеном одабиру да се бави сликарством.
Рани акварели Олге Александровне приказују живот Романових у Гатчини и Александровској палати — осликане су сцене у свечаним салама и личним одајама царске породице. Током прославе Божића и Ускрса, велика кнегиња је волела да слика дечије игре и мртве природе са приказом празничне трпезе. Разгледнице са репродукцијама њених акварела, које су радили у великим тиражима у предреволуционарна времена, представљене су у Државној Третјаковској галерији у Москви 2018. године, на изложби „Акварели Велике кнегиње Олге Александровне”.
Почетком 1900-их, Олга Александровна је организовала изложбе младих уметника у палати. Приход од продаје слика и акварела ишао је у добротворне сврхе. Велика кнегиња је била покровитељ Царског друштва руских акварелиста и Друштва уметника А.И. Куинџи. Током Првог светског рата, Олга Александровна је о свом трошку отворила Прву Евгенијевску болницу, где је и сама радила као медицинска сестра. Чак и на фронту, велика кнегиња је своје слободно време посвећивала сликању — њени акварели приказују сцене из болнице и портрете официра.
Посебним лиризмом су испуњени цртежи Велике кнегиње који приказују њене мале синове. У августу 1917. године, у Аи-Тодору, на Криму, рођен је први син Олге Александровне и њеног мужа Н.А. Куликовског — Тихон. После одласка царице удовице Марије Фјодоровне из Русије, Олга Александровна и њена породица су остали да живе у Кубању, у селу Новомискаја, где се родио њен други син — Гуриј. Касније се породица преселила у Ростов на Дону, а затим преко Цариграда и Србије 1920. године стигла до Данске.
Одржала је самосталне изложбе у Копенхагену (1934) и Лондону (1936).
Донела је десет радова на Велику изложбу руске уметности у Београду (1930), која је одржана у сали Цвијета Зузорић на Калемегдану. Слика „Ускршњи астал“ сада је део збирке породице Пешић.
У Данској је породица Олге Александровне, заједно са удовицом царицом Маријом Фјодоровном, живела у краљевској палати Амалијенборг у Копенхагену. Након смрти царице, породица велике кнегиње је купила фарму у Кундс Минди близу Копенхагена. Совјетски Савез је 1948. године уручио Данској протестну ноту због чињенице да је Олга Александровна помагала руским ратним заробљеницима и избеглицама, па је породица Куликовским орала да се пресели у Канаду. Велика војвоткиња је купила кућу и малу фарму у Кембелвилу близу Торонта. У Канади је наставила да слика и успешно је продавала своје слике, што је и био приход породице.
Велика кнегиња Олга Александровна умрла је 24. новембра 1960. године. Сахрањена је на гробљу у области Северног Јорка у Торонту поред свог мужа Н. А. Куликовског.
Изложбе радова одржане су у Вашингтону (2001, резиденција руског амбасадора), Москви (2002, 2005, 2007), Јекатеринбургу (2004), Санкт Петербургу (2005), Балашихи (2006), Тјумену (2006), Сургуту ( 2007), Владивостоку (2013), Третјаковској галерији у Москви (2018).
Основан је добротворни фонд Њеног Височанства велике кнегиње Олге Александровне.
Њена дела налазе се у многим колекцијама у Русији и свету.
