БЕРГОЉЦ (Берхгољц, Бергхољц) Ричард Александрович
23. септембар 1865. година (Санкт Петербург) — најкасније до 25. маја 1920. године (Петроград)
Сликар, графичар
Током периода 1884. – 1887. година, студирао је на Академији Р. Јулијана у Паризу код професора Л. Г. Пелоуса, и истовремено имао менторство А.П. Богољубова. Од 1887. до 1888. године је живео у Диселдорфу, студирао под руководством професора Е. Дикера. 1888–1889 похађао је ЦАУ.
Живео је у Петербургу. Радио је као сликар пејзажиста; окретао се и ка техници акварела. Учествовао је на академским изложбама (1887., 1893., 1915., 1916.), на изложбама передвижника (1891., 1917.). Од 1895. године је члан Удружења руских акварелиста, од 1904. па до 1918. године је био председник Удружења (излагач на изложбама 1893., 1895., 1897., 1900., 1902–1904, 1909–1916, 1918.). Члан и излагач Санкт Петербуршког друштва уметника (1894–1895, 1897–1903). 1904. године је постао један од оснивача Удружења уметника (излагач на изложбама 1904–1907, 1909–1912, 1914.). Један је од оснивача Удружења А.И. Куинџи. Излагао је своја дела и на Сверуској индустријској и пољопривредној изложби у Нижњем Новгороду (1896.), на Међународној изложби у Паризу (1900.), Риму (1911.) и другим изложбама.
1905. године додељено му је звање академика, 1912. године постаје стални члан ЦАУ. После Октобарске револуције 1917. године био је члан комисије Народног комесаријата просвете за набавку уметничких дела.
Бергољц припада групи значајних мајстора руске пејзажне школе у периоду између XIX — XX века, чије је стваралаштво у значајној мери било усредсређено на уметничко тржиште тог времена. У својим делима, уметник је развијао линију лирског пејзажа, вешто комбинујући традиције касног академизма и стила передвижника. Омиљени мотиви његових слика и акварела, који су обично рађени у спектру пригушених боја, били су промењива стања природе – пролећни и јесењи пејзажи, у којима је Бергољц постизао утисак непосредности живог опажања природе мајсторским дочаравањем светлости и ваздуха у окружењу.
Дела Бергољца се налазе у многим музејским колекцијама, укључујући и Третјаковску галерију, Државни руски музеј, Научно-истраживачки музеј Руске академије уметности, Регионална галерија слика К.А. Савицког у Пензи и другим.
