ЖУКОВСКИ СТАНИСЛАВ ЈУЛИАНОВИЧ (1875 – 1944)
Један од најзначајнијих пејзажиста краја XIX и прве трећине XX века.
Похађао је у школу у Белостоку, где је стекао прве вештине цртања под вођством С. Н. Јужанина. Године 1892. уписао је Московску школу сликарства, вајања и архитектуре као слободни слушалац, где су му учитељи били В. Д. Поленов, И. И. Левитан, С. А. Коровин, Н. А. Касаткин и Л. О. Пастернак. 1896. и 1897. награђен је двема малим сребрним медаљама, а 1901. године добио је велику сребрну медаљу и звање уметника.
Од 1895. редовно је учествовао на изложбама Московског друштва љубитеља уметности, као и на изложбама „Передвижника“, а од 1903. је постао их члан. 1902 и 1903. излагао је своја дела на изложбама „Свет уметности“. Године 1903. придружио се „Савезу руских уметника“. Пејзажи су одмах донели уметнику славу и били су веома тражени међу колекционарима. Међу првим купцима његових слика били су П. М. Третјаков и Н. П. Рјабушински.
1907. године присвојено му је звање академика. 1909. године за слику „Брана“ добио је другу премију која носи име А. И. Куињџија. 1909. и 1913. године награђен је медаљама на Међународној уметничкој изложби у Минхену.
1923. године емигрирао је у Пољску, живео је у Варшави и Кракову. Од 1925. до 1939. учествовао је на изложбама Варшавског друштва за подстицање уметности, а 1923. био је награђен златном медаљом.
Самосталне изложбе мајстора одржане су 1920. и 1921. у Русији, 1925. у париској галерији „Шарпантије“, 1929., 1931., 1934., 1935., 1937. и 1939. у Варшави, а 1929. у Кракову.
Ретроспективне изложбе Жуковског одржане су 1971. у Москви, 1973. у Ленинграду, 1973–1974. и 1995. у Минску, и 1989. у Кијеву.
Његова дела се налазе у многим приватним и музејским колекцијама, међу којима су Државна Третјаковска галерија, Државни Руски музеј, Кијевски музеј руске уметности, Национални музеј уметности Републике Белорусије у Минску, Национални музеј Варшаве, Национална галерија Кракова и многи други.
