БОБРОВ ВИКТОР АЛЕКСЕЈЕВИЧ
18.04.1842. (село Гатобужи, губернија Санкт Петербурга) — 2.07.1918. (Петроград)
Сликар, графичар, вајар.
Рођен у трговачкој породици, брат је уметника А. А. Боброва. Основно образовање стекао је у Ларинској и 2. Петербуршкој гимназији. 1860. године уписао је Царску академију уметности, студирао је у класи историјског сликарства код Т. А. Нефа, П. М. Шамшина, А. Т. Маркова, П. В. Басена и Б. П. Виљеваљде. За студентски рад више пута је награђиван медаљама, па је тако 1861. добио малу сребрну медаљу, 1862. велику сребрну медаљу за скицу из природе, 1863. велику и малу сребрну медаљу за “Аутопортрет” и цртеж из природе, 1864. године велику сребрну медаљу за скицу „Глава старице” („Плетиља”) и слику „Унутрашњост собе”. Од 1862. учествовао је на академским изложбама. Током студија на Академији био је члан уметничког круга П.А. Крестоносцева.
Године 1867. напустио је Царску академију уметности, не завршивши до краја студије, са звањем уметника 3. степена, али је већ следеће године за сликовне портрете представљене на редовној академској изложби добио звање уметника 1. степена. 1873. године је за портрет професора А.Ј. Красовског добио титулу академика.
Године 1875, заинтересован бакрописима И. И. Шишкина и вођен упутствима А. И. Сомова, почео је да савладава технику гравирања на бакру. Током 1870-1880-их извео је серију портрета руских културних личности техником бакрописа. 1876. године „за одлично познавање уметности гравирања“ награђен је великом и малом подстицајном медаљом Царске академије уметности.
Много је радио у акварелу, стварајући „женске главе” у изузетно финој техници. Од 1882. (до 1902. са прекидима) учествовао је на изложбама Друштва руских акварелиста, од 1887. је члан Друштва. Током периода 1883–1885 излагао је своје сликовне портрете на изложбама удружења Передвижники. Бавио се и педагошком делатношћу, као и рестаурацијом слика за приватне власнике. 1890-1891 служио је у Експедицији за припрему државних докумената као цртач и гравер. Исте године је неколико пута путовао у Европу. 1893. године је учествовао на Међународној изложби у Чикагу. У другој половини 1890-их се окренуо скулптури. 1897. године је добио звање „Officier d`Academie“ Француске академије образовања и лепих уметности.
Бoбров је један од водећих уметника друге половине 19. века, који се истакао у различитим жанровима и врстама уметности. Највећу славу стекао је као мајстор сликовног и гравираног портрета. Стваралачка заоставштина уметника је прилично велика: само бакрописа има преко сто тридесет.
Стваралаштво уметника комбиновало је реалистичке тенденције и елементе академизма. Ако су портрети Боброва блиски традицији передвижника, онда су слике одевених фигура и актови створени у духу салонске уметности тог времена.
У уметниковој штампаној графици посебну колекционарску вредност имају листови са „белешкама“— мали портрети, који су у разним варијацијама штампани уз централну слику, дајући гравури карактер јединственог дела.
Слике Боброва налазе се у многим приватним и музејским колекцијама, укључујући Државну Третјаковску галерију, Државни руски музеј, Пушкинов музеј.
