Самојлов Григорије Иванович
8/20. септембар 1904. година (Таганрог) — 15. октобар 1989. година (Београд). Архитекта, графичар, педагог.
Студирао је у уметничкој школи у Таганрогу. Радио је скице сценографије за представе градског позоришта.
1921. године је емигрирао преко Крима у Цариград, па у Београд. 1925. године је завршио Донски кадетски корпус Александра III у Билећи. Наставио је да се бави позоришном сценографијом, стекао искуство у храмском сликарству. Дипломирао је на Архитектонској катедри Техничког факултета Београдског универзитета. 1930. године одбранио је дипломски рад на тему „Југословенски пантеон“. Радио је у атељеу српског архитекте Александра Саше Ђорђевића. 1932. године почео је да предаје на Универзитету у Београду. Од 1933. године добија право на самосталну архитектонску праксу. 1938. године однео је победу на конкурсу за пројекат изградње зграде Пензионог фонда чиновника и служитеља у Народној банци.
1939. године саградио је цркву Светог Архангела Гаврила у Београду, у српско-византијском стилу, урадио је и њен ентеријер. Такође је саградио: капела Јована Савића на новобеоградском гробљу (1933.), цркву у селу Вучје (1935–1936), иконостас и ентеријер за саборни храм у Бањалуци (1936). Изградио је неколико приватних кућа у српско-византијском стилу у Београду и фабрику текстила у Вучју. Аутор је пројекта изградње зграде Министарства просвете у Београду у ул. Кнеза Милоша (1935.), биоскопа „Београд“. Добитник је Награде Београда за најбољи дизајн куће Раденковићевих у Пушкиновој улици. Урадио је пројекат ентеријера југословенског представништва у Анкари (1937.). У сарадњи са А.С. Ђорђевићем је разрадио пројекат Белог двора на Дедињу, који је био реализован у периоду 1934–1936.
Био је сарадник многих руских часописа: „Руски сокол“, „Донец“, „Наука и живот“ и др.; објављивао је карикатуре у новинама, дизајнирао књиге. Једно време је био уметник-ентомолог при Министарству јавног здравља.
Након напада Немачке на Југославију, био је заробљен и у заробљеништву је провео четири године. У концентрационом логору Сталаг IX-С, недалеко од Бухенвалда, саградио је капелу са иконостасом у српско-византијском стилу (данас се њен иконостас налази у капели на Централном гробљу у Београду).
После рата специјализовао се за ентеријере хотела широм Србије, посебно за ентеријер хотела Москва и Ексцелзиор у Београду. Пројектовао је велика државна здања: зграду Академије наука (1949–1951), Југословенске банке за спољну трговину (1960–1963), Машинског факултета Универзитета у Београду (пројекти су развијени 195—1952, а изграђено је 1958. године). Током свог стваралачког периода, развио је око 180 пројеката, од којих је половина реализована. До 1974. године је држао предавања из основа цртања и сликања на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.
