МОРСКИ ПЕЈЗАЖ

СОСНОВСКИ Арсеније Петрович
20. август 1895. (Кијев) – 23. март 1967. (Лисекил, Шведска). Сликар.
Син директора гимназије. 1912. године је уписао Кијевски универзитет, студирао је историју и филозофију. Прве часове сликања држао му је професор фон Есен. 1914. Отишао је на фронт као добровољац, борио се као заставник-везиста на броду „Оркан“.
1920. године је емигрирао из Јевпаторије у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. У јануару 1921. у граду Херцег Нови (Црна Гора), оженио се са уметницом Г. Г. Бојаджијевом. Узимао је приватне часове сликања код А. В. Ганзена. Предавао је ликовну културу у гимназији на Цетињу (Црна Гора). Крајем 1930-тих преселио се са женом у Београд.
Сликао је углавном морске пејзаже. Био је пријатељ са уметником С. Н. Бајкаловим-Латишевим, којег је такође заинтересовао за море. 1920–1930-те је заједно са женом одржао изложбе у Загребу, Прагу, Паризу, Бриселу. Учествовао је на групним изложбама у Београду и Фиренци, излагао је своје радове на изложбама руских уметника током ратних година (август 1942., јун и децембар 1943.).
Професионално се бавио певањем, наступао је као оперски и камерни певач на концертима у Београду и на загребачком радију.
После Другог светског рата није узео југословенско држављанство. 1950. године су га заједно са супругом депортовали у Бугарску. 1951. Отишао је у Турску, затим је завршио у логору за расељена лица у Трсту (Италија); тамо је држао приватне курсеве сликања. 1954. уз гаранције рођака своје жене одлази у Шведску. Живео је градићу Лисекил (на северо-западу од Гетеборга), наставио је да се бави сликарством.
Његова дела се чувају у Поморском музеју града Котор, у Двору краља Николе на Цетињу, у музеју Херцег Новог, у галеријама у Загребу, приватним колекцијама у Хрватској, Црној Гори, Србији и Шведској.