ЗАЛАЗАК СУНЦА НА КРИМУ

Ајвазовски Иван Константинович
1817–1900
Руски сликар, мајстор морског пејзажа.
И. К. Ајвазовски се родио у Феодосији. Од раног детињства је почео да се бави цртањем, учио је код локалног архитекте. 1831. године примљен је у Тавридску гимназију, од 1833. до 1837. године студирао је на Санкт Петербуршкој уметничкој академији код пејзажисте М. Н. Воробјева и француског маринисте Ф. Танера. Танер је Ајзовског научио основним техникама приказивања воде.
Готово на самом почетку студирања, у јесен 1833. године, Ајвазовски је на изложби у академији изложио пет морских пејзажа, који су добили позитивне реакције у медијима. 1835. године за етиду „Ваздух над морем“ додељена му је сребрна медаља другог реда. 1837. за два нова рада („Смирај над Финским заливом“ и „Велика заплена у Кронштату“) Ајвазовски је био награђен Великом златном медаљом и добија звање уметника. Тада је од њега затражено да наслика неколико пејзажа Крима, посебно кримских градова. Ово путовање је у великој мери одредило будућност уметника: упознао се са П. С. Нахимовим, М. П. Лазаревим и В. А. Корниловим и почео да се интересује за сликарство поморских битака. У пролеће 1838. године, вратио се у Феодосију, где је изградио радионицу. Ту је углавном стварао дела инспирисана природом.
Ајвазовски је 1840. године, заједно са још неким студентима Академије уметности, отишао у Рим да настави школовање и усаврши технику пејзажног сликања. Изучавао је класичну уметност у музејима у Риму, Венецији, Фиренци, Напуљу, посетио је Немачку, Швајцарску, Холандију, Француску, Енглеску, Шпанију, Португал. За кратко време је Ајвазовски постао један од најпознатијих европских сликара. Излагао је у многим градовима широм света, посебно је чувена изложба у Паризу 1843. године. Успех су му донели романтични морски пејзажи „Бура“, „Хаос“, „Напуљска ноћ“ и други. Ајвазовски је први инострани уметник који је одликован орденом Легије части – толико јак утисак је на Французе оставила његова изложба у Лувру. А слику „Хаос“ — једну од две које је Ајвазовски насликао у њему нетипичном мистичном жанру — купио је Ватикан, и папа Григорје XVI је сликару доделио златну медаљу.
1844. се вратио у домовину као признати мајстор, академик римске, париске и амстердамске академије уметности.
Ајвазовски је 1845. године постао академик, 1847. – професор, 1887. – почасни члан Академије уметности. С обзиром на то да је приступио Главном морском штабу као „сликар тог штаба“, сликар је заједно са експедицијом руског морепловца и географа Ф. П. Литке посетио Турску, Грчку, Малу Азију. Више пута је Ајвазовски путовао на Кавказ, у Египат, Ницу, Фиренцу, и на крају свог живота (1898. године) чак и у Америку.
1865. године је Ајвазовски отворио у Феодосији прву уметничку школу.
1871. године је Ајвазовски према свом пројекту и о свом трошку започео изградњу зграде археолошког музеја, организовао прву јавну библиотеку. 1880. године је основао у Феодосији сликарску галерију. Уз његово учешће, пројектоване су и изграђене зграде концертне дворане, летња резиденција познатог публицисте и уредника часописа „Ново време“ А. С. Суворина. Према уметниковом пројекту изграђена је морска трговачка лука и железница.
Ајвазовски је први, чак и пре него што је настало Удружење передвижника, организовао своје изложбе у великим провинцијским градовим. Током његовог живота одржано је више од 120 изложби не само у Русији, већ и у многим земљама. Одржан је низ изложби у Француској: 1857., 1879., 1887., 1890.
Временом, јарки тонови на сликама Ајвазовском се смењују бојама у тонском јединству. У његовим најбољим каснијим радовима (као што је „Црно море“, 1881.), која су уздржаних боја, Ајвазовски је користио суптилне градације боје како би тачније и природније дочарао морску ширину, кретање воде и светлост. Ајвазовски је за свог живота насликао доста слика у сивим тоновима. Неке од њих – сасвим мале – насликао је у року од сат-два и оне носе у себи очараност надахнуте импровизације.
1898. године Ајвазовски је насликао слику „Међу таласима“, која је постала врхунац његовог стваралаштва.
И. К. Ајвазовски је умро у Феодосији.