МОДИСКИЊА

Исупов Алексеј (Алесио) Владимирович
10. март 1889. (Вјатка) — 17. јул 1957. (Рим)
Сликар, графичар.
Родио се у породици резбара. Почетно ликовно образовање је стекао у иконописној радионици. 1908. године се преселио у Москву, уписао у Московску школу сликарства, скулптуре и архитектуре, где је учио код А. Ј. Архипова, А. М. Васнецова, као и у радионици К. А. Коровина и В. А. Серова. Школовање је завршио 1913. године.
Од 1909. године је члан Вјатске ликовне секције, учествовао је у организацији музеја уметности у Вјатки. Од 1910. године (до 1915.) редовно је излагао своја дела на изложбама Савеза руских уметника, од 1912. на изложбама Удружења передвижника и од 1916. године је члан Удружења.
1914. године је позван у војску, послат је у резервни пук у Туркестан. 1917. је ослобођен војне обавезе уз гаранције Савеза руских уметника. 1919. године је предавао у Ташкентској регионалној уметничкој школи. 1920. године се преселио у Самарканд, где је по захтеву Комисије за очување историјских и културних споменика, скицирао мозаике и архитектуру древног града. Урадио је серију оријенталних пејзажа и жанровских сцена.
1921. године се вратио у Москву. Насликао је бројне слике на тему револуције, урадио је на наруџбину владе низ портрета совјетских државника. Почетком 1920-тих, Исупову су дијагностиковани симптоми туберкулозе, на инсистирање лекара је отишао у Италију и настанио се у Риму. Током 1920-тих — 1930-тих много је путовао по Италији, сликао пејзаже, свакодневне сцене, портрете. Својим сликама је довољно брзо стицао славу у европским уметничким круговима, његове самосталне изложбе су одржане у Риму (1927, 1928, 1933, 1945), Милану (1929–1931), Бергаму (1935), Трсту (1935), Торину (1937), такође је учествовао и на изложбама у Француској, Холандији, Белгији.
Дела овог сликара су се појављивала и даље на совјетским изложбама, конкретно на Првој државној изложби передвижника 1925. године и другим. Саосећао је са Совјетском Русијом, познавао је Максима Горког и амбасадором СССР у Риму Д. И. Курског. Током Другог светског рата је учествовао у италијанском покрету отпора.
У послератном периоду је радио релативно мало због прогресивне болести руку, сликао је углавном мртву природу.
Меморијалне изложбе Исупова одржане су у Кирову (1971), Москви (1973), Ташкенту (1977).
У свом стваралаштву успео је да споји руску уметничку традицију и одлично познавање технике европске школе сликања. Ипак, његово име је у Русији до недавно било познато само стручњацима. То се у великој мери може објаснити чињеницом да је најплоднији период свог стваралачког живота уметник провео у Италији, где је стекао славу као бриљантан цртач и сликар, радећи у најразличитијим жанровима: портрети, пејзажи, мртва природа, свакодневни и анималистички жанрови.
Стваралаштво Исупова је представљено у многим европским и руским музејима, укључујући галерију Уфици у Фиренци, Националну галерију модерне уметности у Риму, галерије савремене уметности у Милану и Напуљу, Третјаковску галерију у Москви. Регионални музеј уметности у Кирову В. М. и А. М. Васнецових поседује најзначајнију збирку радова овог мајстора, и управо се ту налази већи део радова из Рима (око 300 слика), према вољи удовице Исупова.