БОДАРЕВСКИ НИКОЛАЈ КОРНИЛИЈЕВИЧ

ПРОЧИТАНА КЊИГА

БОДАРЕВСКИ НИКОЛАЈ КОРНИЛИЈЕВИЧ (1850 – 1921)

 

ПРОЧИТАНА КЊИГА
Одеса, 1903. година
Потпис, место писања и датум у доњем левом углу: Н.Бодаревскiй Одесса 1903

Уље на платну

82 х 115 цм

 

ОЧУВАНОСТ:
Слика је у одличном стању.
Слика је урамљена у предивни позлаћени рам из ХIХ века.

 

СЛИКА ЈЕ БИЛА ИЗЛОЖЕНА НА ИЗЛОЖБАМА:
ХХХII изложба Удружења передвижника, која је одржана 1904. и 1905. године.
У Санкт Петербургу (15.II.1904 – 21.IV.1904), Москви (29.IV.1904 – 9.V.1904), Орелу (15.VIII.1904 – 29.VIII.1904), Харкову (9.IX.1904 – 3.X.1904), Јекатеринославу (15.X.1904 – 31.X.1904), Одеси (18.XI.1904 – 6.XII.1904), Кијеву (17.XII.1904 – 16.I.1905), Калуги (29.01.1905 – 8.II.1905).

 

ЕКСПЕРТИЗЕ:
Јелена Владимировна Нестерова, доктор уметности, професор Санкт Петербуршке академије уметности, виши научни сарадник Државног руског музеја (у Санкт Петербургу), члан Савеза уметника Руске Федерације;
Нина Ивановна Лапидус, ликовни критичар, виши сарадник и кустос руског класичног сликарства Летонског националног музеја уметности (Рига) од 1969. године, до 1995. године, члан Савеза уметника Летоније.
По мишљењу Сергеја Александровича Седих, одеског етнографа, модел на слици је уметникова супруга Ана Артуровна (рођена Шефер), ћерка кијевског лекара. Венчали су се у јесен 1886. године.

 

ЛИТЕРАТУРА:

  • Међународни часопис о дизајну КУЋА & ЕНТЕРИЈЕР. № 6-7 (272) 2021. Стр. 80-82. ИЗЛОЖБА. ЖЕНСКИ ЛИК У УМЕТНОСТИ ИЗ КОЛЕКЦИЈЕ ВЛАДИМИРА ПЕШИЋА. Репродукована.
  • Часопис ЛУКСУЗНА КУЋА. Архитектура. Дизајн ентеријера. Уметност. № 3 децембар 2018. Насловна страна часописа. Преглед јединствених издања „ЗБИРКА ПОРОДИЦЕ ПЕШИЋ“. Репродукована.

 

 

Професионални сјај обележио је портрете царице Александре Фјодоровне, које је сликар урадио у пуној величини и до појаса 1907. године и који су му донели још већу популарност. Први се налази у Државном музеју-резервату Царско село, а други у Ермитажу.

 

Цена на упит.

Категорија: Ознака:
Share:

БОДАРЕВСКИ Николај Корнилијевич
1850 — 1921
Један од познатих руских сликара друге половине XIX, почетка XX века, чији је рад позитивно оценио идеолог реалистичке уметности, сликар И.Н. Крамски. Бодаревски, вишестрани уметник, сликао је слике на историјске и верске теме, радио је скице за мозаике који су украшавали цркве, бавио се жанровским сликарством, пејзажима, прославио се својим портретима. Његови радови су се истицали на изложбама, терали су људе да причају о уметнику.
Родио се 12. (14.) новембра 1850. године, у Одеси у породици титуларног саветника, био је потомак молдавског владара Чегодар-Бодарескул. Одатле и потиче презиме русификованог порекла. Завршио је Одеску школу цртања. У периоду од 1869-1873. године је студирао на Царској академији уметности у Санкт Петербургу, у класи историјског сликарства код у Т. А. Нефа, П. М. Шамшина, В. П. Верешагина. 1873. године је за академски програм „Давид свира гусле пред Саулом“ награђен малом златном медаљом. (Слика је илустрована у часопису „Нива“ № 46 1913. године, стр.904 под називом „Давид и Саул“). Звање сликара првог реда је добио 1875. године за програм „Апостол Павле објашњава догме вере у присуству краља Агрипе, његове сестре Беренице и проконзула Феста“.
У даљем раду, Бодаревски је много радио на академским сликама, урадио је мурале у Храму Христа Спаситеља у Москви, према његовим шеснаест картона урађени су мозаици северног иконостаса „Марије Магдалене“ и „Св. Владимира“ и други у Храму Васкрсења Христовог („Спас на крви“) у Санкт Петербургу. Учествовао је и у радовима на Великој дворани Московског конзерваторијума, где је насликао 14 портрета руских и иностраних композитора, и на тај начин декларисао себе као сликара портрета. Чак су и жанровске слике које је сликао имале портретне црте.
Од 1880. године је излагао на изложбама передвижника. Од 1884-1918. је био члан Удружења передвижника, и за то време је представио 241 слику, што говори о његовој великој способности за рад. Излагао је на изложбама Московског удружења љубитеља уметности. Надалеко су познате слике „Свадба у Украјини“ (1887.,ДРМ), „Сироче“, „Девојка са гуслама“, „Крштење Кијевљана“ и др.
По завршетку Академије живео је углавном у Одеси и Санкт Петербургу, био члан Удружења јужњачких уметника Русије, излагао је на њиховим изложбама у Одеси, Кијеву и другим градовима. Учествовао је на изложбама не само у Русији, већ и у Паризу (1889.), Чикагу (1893.), Риму (1913.).
Путовао је по иностранству – у Швајцарску (1895.), Француску (1895-1896.).
Личне изложбе је одржао у: Одеси (1883.), Санкт Петербургу (1913.).
Његова дела су се увек продавала по највишој цени. На пример, 1886. године на путујућој изложби, слика “Сироче” купљена је за 1200 рубаља од стране познатог колекционара Терешенка, дванаест пута скупље него што су били пејзажи А. Кисељева и Н. Дубовског.
1908. године „за популарност на уметничком бојишту“ Н. К. Бодаревски је добио звање академика.
Почетком XX века, уметник је постао толико популаран да је добио бројне поруџбине за портрете, укључујући и оне из врха аристократског друштва. У њима су савременици издвајали потпуност и велику сличност. На његовим платнима светске даме су приказане раскошно, по правилу у светлој одећи, у прелепим ентеријерима („Портрети кнегиње Голицине-Остерман-Толстој, госпође Л.“, „Задовољна собом“). Истовремено је сликао и познате уметнике („Портрет писца И. Ф. Васиљевског“). Наведене слике су биле изложене у пролеће 1906. године на 340. изложби Удружења передвижника (Москва, Петербург) и биле илустроване у каталогу.
Професионални сјај обележио је портрете царице Александре Фјодоровне, које је сликар урадио у пуној величини и до појаса 1907. године и који су му донели још већу популарност. Први се налази у Државном музеју и представљен је у јулу 2004. године на изложби “Династија Романових” у Катаринином дворцу, у Пушкиновом резервату Царско село, а друга у Ермитажу, у Санкт Петербургу.
У пролеће 1913. године у холовима Санкт Петербуршког друштва за подстицање уметности приређена је изложба Н. К. Бодаревског, посвећена 40. годишњици његовог стваралаштва. Часопис „Нива“ №4 6 је илустровао портрет његове супруге, сина сликара („На обали мора“), госпође Есаулове (рођена Оболенска), „Давид и Саул“, „Другови“-дечак са штенетом. Објављена је и фотографија уметника и кратка информација о њему.
Након револуционарних догађаја, слике Бодаревског су конфисковане или уништене “као одраз буржоаског начина живота“. А власници који су напуштали домовину, због великих димензија слика, нису могли да их носе са собом. И поред тога, велики број платна се налази у руским музејима и бившим совјетским републикама – Третјаковској галерији, Руском музеју, Одеском музеју уметности, Музеју уметности Летоније и многим другим.
Дуго деценија сматран је салонским уметником, упркос чињеници да је у жанровским сликама заиста одражавао живот обичних људи. У наше време име уметника поново је постало популарно, о чему сведочи интересовање за његова дела, потврђено откупним ценама на светском тржишту.
Подаци о Н. К. Бодаревском и илустрације његових слика налазе се у каталогу колекције Третјаковске галерије „Сликарство друге половине XIX века“, М.2001(4 илустрације у боји).
– Каталог 34. изложбе Удружења передвижника у салонима Московске школе сликарства, скулптуре и архитектуре. М.1906. (илустровано 9 радова).
– Каталог 36. изложбе Удружења передвижника. 1908. године, други каталози са изложби Удружења.
– Библиографски речник „Уметници народа СССР“. Едиција „Уметност“, М.1970.
– Часопис „Наше наслеђе“. 199. године, 5 №3 (илустрација у боји „Портрет царице Александре Фјодоровне“
– Енциклопедија „Удружење передвижника“ Санкт Птеребуршки оркестар, 2003. (илустровано ч/б).

Дела Николаја Корнилијевича Бодаревског у музејским колекцијама:
1. Третјаковска галерија, Москва.
2. Државни руски музеј, Санкт Петербург.
3. Државни музеј-резерват „Царско село“.
4. Државни музеј Ермитаж, Санкт Петербург.
5. Државни музеј А.С.Пушкина, Москва.
6. Државни регионални музеј уметности Алтаја, Барнаул.
7. Лугански регионални музеј уметности.
8. Украјински национални музеј уметности, Кијев.
9. Музеј уметности у Одеси.
10. Закарпатски музеј уметности Јоспима Бокшаја, Ужгород.
11. Меморијална кућа Андреја Белог, Москва.
12. Омски регионални музеј лепих уметности М. А. Врубеља.
13. Национална галерија Републике Коми.
14. Национални музеј уметности Летоније, Рига.
15. Фреске у Храму Христа Спаситеља (пре уништења храма) у Москви.
16. Урадио је 16 сликарских дела за унутрашње мозаике храма Васкрсења Христовог (Спас на крви) у Санкт Петербургу.
17. Музејски комплекс Државни музеј-споменик Исаијев сабор у Санкт Петербургу.
18. 14 портрета руских и страних композитора за Велику салу Московског државног конзерваторијума итд.

Последње прегледано