СВЕТИ JОВАН КРСТИТЕЉ

СВЕТИ JОВАН КРСТИТЕЉ

Русиjа

Краj XIX века

Дрвени носач, сликарска подлога, јајчана темпера

31,2 x 26 цм

ИЗЛОЖБЕ:

• “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Градски музеj Вршац, 22. јануар – 13. март 2022.
• “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 12. мај – 14. септембар 2022.

ЛИТЕРАТУРА:

• Каталог изложбе “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Градски музеj Вршац, 22. јануар – 13. март 2022. Издавач: Владимир Пешић , Београд, 2022. Репродукована на стр. 63.
• Каталог изложбе “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 12. мај – 14. септембар 2022. Издавач: Владимир Пешић, Београд, 2022. Репродукована на стр. 77.

Јован Крститељ, био је аскетски проповедник из 1. века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Позивао је људе на покајање и окретање Богу. Својом појавом, пустиножитељством, проповеђу покајања и разобличавањем силника овога света показивао је црте које ће касније развити јуродиви. У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов.

Према хришћанском предању, Јован је рођен пола године пре Исуса Христа (грегоријански: 7. јул / јулијански: 24.јун), што се слави као Ивандан. Према Новом завету, његови родитељи, Захарије и Јелисавета, дуго нису могли имати деце и када им се родио син, завладала је велика радост. Према предању, будући да Захарија дотад није могао говорити, тада му се вратио глас и он се почео захваљивати Богу и славити га због његове доброте. Рекао је сину: „И ти ћеш бити посебан. Ићи ћеш пред Божјим изабраником. Носићеш поруку Божје љубави и опраштања његову народу.“

Детињство и рану младост Јован је провео у побожном дому својих родитеља.

Када је отишао од куће, живео је у јудејској пустињи близу реке Јордан, где је постио и проводио време у молитви. Јео је пустињску храну – дивљи мед и биље.. У јеванђељима је описан како носи одело од камиље длаке опасано кожним појасом. Он је држао апокалиптичне проповеди очекујући скоро божанско ослобођење од грехова. Ишао је по свој околини Јордана проповедајући близину Царства небеског и позивао своје сународнике на покајање, а многи су се кајали за своје грехе и тражили да их Јован крсти. У јеванђељима пише да су многи људи из Јерусалима и околине, укључујући царинике, војнике и фарисеје, долазили да их крсти. Из јеванђеља се види да су неки Јевреји веровали да је он очекивани месија, односно христос (Лука, 3:15), али он је то одбијао говорећи да је само „глас вапијућег у пустињи“ (Јован, 1:23) и да ће већи од њега доћи.

Јеванђеља приповедају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља. Хришћански извори приказују да је Јован наводно рекао Исусу: „ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?“ (Матеј 3;14), те да га је крстио тек на његово инсистирање. Библијски текст приповеда да након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух Свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: „Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“ Овај догађај се у хришћанству назива Богојављање. Према хришћанском предању, Исус је након крштења провео четрдесет дана у пустињи, након чега је почео да проповеда.

Јован Крститељ је погубљен по наговору Иродијаде, жене Ирода Антипе, којима је приговорио због прељубe. Сам Исус након Јовановог погубљења у својим проповедима наставио је да велича његов лик и дело, називајући га анђелом и „Илијом који ће доћи“ (Матеј 11: 7–15). Пост и крштење, суштински елементи Јовановог покрета, вероватно су ушли у рано хришћанство заједно са Јовановим следбеницима.

ОЧУВАНОСТ:
Икона jе у веома добром стању.

Цена на упит.