ХАРИТОНОВ Николај Васиљевич
27. новембар 1880. године (Јарославска губернија) – 30. септембар 1944. године (Њујорк).
Сликар.
Родом је из породице сељака, са 12 година је завршио сеоску школу у Јарославској губернији. Дошао је у Петербург, запослио се у продавници канцеларијског материјала, а затим у радионици за израду знаковних табли. Око 1895. отишао је на Валаам, постао искушеник у манастиру и две године сликао иконе. Вратио се у Петербург, похађао цртачку школу Друштва за промоцију уметника и учио у приватном атељеу Л.Ј. Дмитријева-Кавказског. 1901. године креће на Царску академију уметности као волонтер, а од 1902. студира код И.Ј. Рјепина. У октобру 1909. добија звање сликара за слику „Икар“.
Радио је у Петербургу. Сликао је портрете и жанровске сцене, пејзаже руског севера и Кавказа; насликао је и портрете чланова руске краљевске породице. Учествовао је на Пролећним изложбама у салонима Царске академије уметности и на 44. изложби Удружења передвижника (Петербург, Москва, 1916). Добитник је награда: на такмичењу Удружења А.И. Куинџи за слику „Дадиља“ (1910; купљена од стране музеја Царске академије уметности) и „Дама у црном (1913. године; купљена од стране Лајпцишког музеја на међународној изложби у Минхену), прва награда Друштва за подстицање уметности за жанровско дело „На љуљашци“ (1911), јубиларна награда која носи име принцезе Евгеније Олденбуршке за слику „Одмор у селу“ (1914). Био је члан Друштва А.И. Куинџи, Уније уметника и Јарославског уметничког друштва. 1912. године је путовао по Европи, радио у Паризу, учио на Минхенској академији уметности.
Током Првог светског рата био је мобилисан и по налогу Трофејне комисије сликао је портрете генерала руске војске. 1916. године урадио је два портрета и низ цртежа Ф.И. Шаљапина, урађених оловком. Учествовао је на првој изложби слика, цртежа и скица Друштва А.И. Куинџија (1917), на првој Отвореној државној изложби уметничких дела у Петрограду (1919) и уметничкој изложби „Лотос“ у Ростову на Дону (1919).
1920. године емигрирао је у Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца (Југославија). Радио је представе у Хрватском народном позоришту, у Загребу (опера „Снежана“ Н.А. Римског-Корсакова 1921. године). Од 1923. године је живео у Њујорку, узео је америчко држављанство. Радио је као портретиста.
Дела Николаја Харитонова представљена су у Државном руском музеју, музеју Академије уметности Санкт Петербурга, Државном централном позоришном музеју А.А. Бахрушина, у Москви, Краснодарском уметничком музеју, у музејима Јарослављу, Дњепетровском, музеју у Лајпцигу, Немачкој и тако даље.
