ПЛОТНИКОВ ВЛАДИМИР АЛЕКСАНДРОВИЧ (1866–1918)
САБОР СВЕТЕ СОФИЈЕ (КОНСТАНТИНОПОЉ)
1899. година
Акварел на папиру, каширан на картон
41,5 x 30,9 цм
ИЗЛОЖБА:
“Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 12. мај – 14. септембар 2022.
ЛИТЕРАТУРА:
- Каталог изложбе “Сjаj руских сликара” из збирке Владимира Пешића, Руски дом у Београду, 12. мај – 14. септембар 2022. Издавач: Владимир Пешић, Београд, 2022. Репродукована на стр. 27.
- Novine “Danas”, Kultura, Nebojša Milosavljević, 27.08.2022, “Izložba slika iz kolekcije Vladimira Pešića “Sjaj ruskih slikara”obasjava Srbiju”. Reprodukovana na str.19.
Слика Владимира Александровича Плотникова показује на симболичан, дубоко мистичан начин судар двеју религија и цивилизација – исламске и православне. Сликајући Константинопољ и Аја Софију (Сабор Свете Софије) у савременом тренутку, уметник је дубоко загледан у прошлост и саборност највећег и најзначајнијег храма православних хришћана.
Престони византијски град Константинопољ (Цариград) Турци су заузели 1453. године и прогласили га за главни град Османског царства. Само неколико сати по освајању Константинопоља, турски султан Мехмед II отишао је у Аја Софију, где је позвао имама да изговори шехадет, чиме је величанствени православни храм претворен у џамију.
Православни хришћани нису се мирили с преласком Цариграда у муслиманске руке не само зато што је он био административно средиште Византијског царства, већ што је био и остао духовни центар православља у коме и данас столује васељенски патријарх.
Руски владари су вековима сањали о томе да успоставе контролу над мореузима древног Константинопоља. Походи на Османско царство третирани су као мисионарски поход за ослобођење словенског света од муслиманског јарма.
Императорка Катарина II имала је планове везане за васпостављање древне Грчке монархије, које је назвала „Грчки пројекат“. Тај пројекат није подразумевао непосредну руску експанзију, него стварање нове државе са античним називом Дакија и ширење руског утицаја. Програм је обухватао протеривање Турака из Европе, ослобађање свих хришћана на Балкану од муслиманског јарма и, разуме се, заузимање Константинопоља. Међутим, „Грчки пројекат“ није заживео јер императорка није нашла довољно подршке у Европи, а интересовање за Константинопољ је спласнуло када је почео нови руско-турски рат (и када је Крим припојен Русији 1783. године).
Само у ХIХ веку Руси су могли два пута да освоје Константинопољ, али су се оба пута испречиле западне силе. Руска армија је 1829. године ушла у Адријанопољ и могла је за два дана да стигне до Константинопоља. Енглеска и Француска се нису мириле с новим прекрајањем Европе и да император Николај I није склопио мировни споразум, дошло би сукоба светских размера. Слична ситуација се поновила 1878. године, за време следећег руског императора Александра II. Опет је турска армија била разбијена, пут за Константинопољ отворен, и опет су се испречили Енглеска, Француска и Аустрија. И опет је руски цар изабрао мир под повољним условима не желећи да изазове светски рат.
На слици А. В. Плотникова „Сабор Свете Софије“ не виде се ни војни сукоби ни њихове последице, али цела композиција одише религиозно-историјским реминисценцијама. Аја Софија, у коју на његовој слици нико не гледа, заробљена је између четири минарета. Меланхолични поглед жене уперен је у прошлост највећег православног храма. Док слуша звук шаргија, она чује литургију, не кријући забринутост над будућношћу, коју симболизује девојчица обучена у невино беле боје.
ОЧУВАНОСТ:
Слика је у одличном стању.
Цена на упит.
