БЕХТЕЈЕВ ВЛАДИМИР ГЕОРГИЈЕВИЧ

ЦИРКУС

БЕХТЕЈЕВ ВЛАДИМИР ГЕОРГИЈЕВИЧ (1878 – 1971)

Један од највећих мајстора штафелајне и књижне графике прве половине XX века. У свом раном стваралаштву (током 1910-тих — почетком 1920-тих) био је близак кубизму, апстракционизму, конструктивизму. Од друге половине двадесетих година ХХ века окренуо се фигуративној уметности у складу са уметничким токовима тог времена. У сфери илустрације књига, која је била фокус уметниковог залагања током 1930-тих — 1950-тих, показао се као вешт стилиста, проналазећи индивидуално уметничко решење за свако дело. У штафелајној графици се показао као одличан колориста и цртач са сопственим стилом. Суптилни прелази боја, изврстан тоналитет на папиру, строгост композиционе конструкције, хармоничан распоред масе — то су карактеристике његових дела.

 

ЦИРКУС

1922. година
Потпис и датум у доњем левом углу
Темпера нп картону
56 х 40 цм

 

ОЧУВАНОСТ:
Слика је у одличном стању.

 

Цена на упит.

Категорија: Ознака:
Share:

Бехтејев Владимир Георгијевич
1878–1971

Сликар, графичар, сценограф

Пореклом је из племићке породице. Учио је у Московској средњој школи (1888–1894), Николајевској коњичкој школи у Санкт Петербургу (1894–1896). После дипломирања служио је у коњичком пуку Митау у Ченстохови, 1901. године одлази у пензију са чином поручника. Од тада се систематски бавио сликарством и цртањем.

Похађао је приватне часове у атељеу Ј.Ф. Ционглинског (1901), пријавио се за упис у Царску академију уметност, али су га одбили. 1902. године се преселио у Минхен, наставио је студије у атељеу професора Х. Книрра, а затим и у школи Ф. Кормона у Паризу. Током 1906–1908 путовао је у Француску, Италију, Тунис. Тих година се спријатељио са А. Г. Јављенским, М. В. Веревкином, В. В. Кандинским.

Од 1905. године је учесник изложби (2. изложба “Новог друштва уметника“ у Санкт Петербургу). Члан и излагач „Новог уметничког друштва“ у Минхену (1909/1910, 1910, 1911). Био је близак групи “Плави јахач“. Учествовао је на изложбама: „Каро пуб“ (1910/1911) у Москви, „Нова сецесија“ (1911/1912), на изложбама у галерији Der Sturm (1912–1914), у Првом немачком јесењем салону (1913) у Берлину, на „Балтичкој изложби“ у Малмеу (1914).

Почетком Првог светског рата позван је у војску и враћа се у Русију; служио је као резервни поручник у Борисоглебску. 1917. године је ступио у Црвену армију.

У периоду 1918-1921 радио је као начелник митрополитског пододељења заштите у Одељењу за музејске послове и заштиту старина и уметничких споменика Народног комесаријата просвете. Једно време је био шеф уметничког одељења и главни уметник Првог државног циркуса у Москви (1921–1922).

Током 1922. године углавном је радио као књижевни и часописни графичар. Сарађивао је са издавачким кућама „Круг“, „Мосполиграф“, „Млада гвардија“, Academia, Госиздат (Главна дирекција Државне издавачке куће Наркомпрос), Детгиз (издавачка кућа за дечију књижевност), Свесавезни централни савет и другим. Урадио је циклусе илустрација за јапанску бајку “Непобедиви херој” (1923), књиге Ј. Фина “Фенички брод”, “Светла на хумкама” (1928–1930), Е. Маина “Роман леди Бајрон”, Т. Готјеа “Госпођица де Мопен”, Ш. Нодјеа “Жан Сбогар” (сва дела — 1932–1933), Лонгоа “Дафнис и Клои” (1933), Ж. Сандa „Консуeло“ (1934), В. Игоа „Богородичина црква у Паризу“ (1934–1935) и друге.

Илустровао је дела М. Ј. Љермонтова, Л. Н. Толстоја, А. С. Пушкина.

Службено је путовао на Кавказ (1929, 1932, 1935), у фабрику металургије Иљича у граду Сартани(1930–1932), тамо је урадио серију акварела и цртежа.

Током 1939–1945 је живео и радио у Чимкенту, а по завршетку Великог отаџбинског рата вратио се у Москву. У периоду 1955 — 1960. урадио је серију „прибалтичких“ акварела (Паланга, Парну, Џинтари).

Био је члан и излагач Удружења уметника-графичара (1926–1928), удружења „4 уметности“ (1928–1929). Учествовао на изложбама: 5. Државна изложба слика „Од импресионизма до беспредметности“ (1918/1919) „Крим и Кавказ — бање СССР“ (1931), „Уметници РСФСР за XV лет“ (1933), Совјетске илустрације за белетристику за 5 година (1931–1936)(1936), Свесавезна изложба посвећена 150-годишњици рођења А.С.Пушкина (1949) Свесавезна уметничка изложба посвећена 40-годишњици Великог октобра Социјалистичка револуција (1957/1958), Свесавезна изложба књига (1958), Републичке уметничке изложбе „Совјетска Русија“ (1967, 1970) у Москви и другим.

Излагач је многих међународних изложби и изложби совјетске уметности у иностранству: Међународна изложба уметничке и декоративне уметности у Паризу  (1925), „Уметност књиге“ у Лајпцигу и Нирнбергу (1927), XXVIII Међународна изложба уметности (Бијенале) у Венецији (1956); совјетске уметности у Амстердаму (1929), Малмеу (1930), Кенигсбергу (1932), у САД (1933, Сан Франциско, Чикаго, Филаделфија, Њујорк), Француској (1933, Париз, Лион, Бордо) у Лондону (1934), Џакарти (1956), Варшави (1958).

Одржао је самосталне изложбе у Москви (1955, поводом 50-годишњице стваралаштва; 1961, 1970), Лењинграду (1962, 1969), Кијеву (1964). 1969. године добио је титулу почасног уметника РСФСР-а.

Његови радови приказани су на изложбама: „Der Blaue Reiter. In der Stadtischen Galerie im Lenbachhaus“ (1966), „Der Blaue Reiter in Lenbachhaus“ (1974) у Минхену, „Der Blaue Reiter“ у Берну (1987).

Бехтеjев је један од највећих мајстора штафелајне и књижне графике прве половине XX века. У свом раном стваралаштву (1910-тих – раних 1920-тих) био је близак кубизму, апстракционизму, конструктивизму. Од друге половине двадесетих година XX века окренуо се фигуративној уметности у складу са уметничким токовима тог времена. У илустрацији књига, која је била главна окупација уметника током 1930-1950-их година, показао се као вешт стилиста, проналазећи индивидуално уметничко решење за свако дело. У штафелајној графици се показао као одличан колориста и цртач са сопственим стилом. Суптилни колористички прелази, изврстан тоналитет, строгост композиционе конструкције, складан распоред масе карактеристичне су црте за његова дела.

Радови Бехтејева налазе се у многим приватним и музејским колекцијама, укључујући Државну Третјаковску галерију, Пушкинов музеј и друге.

 

Последње прегледано